Programiranje i planiranje zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja

U ustanovama obrazovanja i vaspitanja zabranjeni su svi oblici nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja zaposlenog, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi. U cilju stvaranja sigurnog i podsticajnog okruženja, negovanja atmosfere saradnje, uvažavanja i konstruktivne komunikacije škole planiraju prevenciju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao jedan od prioriteta u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada. Sadržaj i način sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti sa vremenskom dinamikom, nosiocima planiranih aktivnosti, načinom realizacije, očekivanim ishodima i načinom praćenja ostvarivanja planiranih aktivnosti definišu se u ključnim školskim dokumentima (razvojni plan, školski program, godišnji plan rada). Zakonom o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju propisana je obaveza škole da sačini Program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Ovim dokumentom određuju se mere i aktivnosti koje treba da obezbede razvijanje i negovanje pozitivne atmosfere i stvaranje bezbednog školskog okruženja.

Program zaštite od nasilja utvrđuje se na osnovu analize stanja bezbednosti u školi, prisutnosti različitih oblika i intenziteta nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, specifičnosti ustanove, kao i rezultata samovrednovanja i spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada ustanove. Saglasno Pravilniku o Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje („Službeni glasnik RS“, broj 11/2024) Programa zaštite od nasilja treba da sadrži:

1) načine na koji se preventivne mere i aktivnosti ugrađuju u svakodnevni život i rad ustanove (vaspitne, nastavne i vannastavne aktivnosti) (u okviru ovog sadržaja treba navesti mere i aktivnosti koje škola planira da realizuje u cilju sprečavanja svih nepoželjnih oblika ponašanja (nasilja), stvaranja sigurnog i podsticajnog okruženja, negovanja atmosfere saradnje, uvažavanja i konstruktivne komunikacije, na svim nivoima (pojedinac, odeljenjska zajednica, učenički parlament, stručni organi, tela i timovi, roditelji) i oblastima rada (vaspitne, nastavne i vannastavne aktivnosti). Preventivne aktivnosti koje škola planira da realizuje treba da budu usmerene na: 1) podizanje nivoa svesti i osetljivosti učenika, roditelja i svih zaposlenih za prepoznavanje svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; 2) negovanje atmosfera saradnje i tolerancije, poverenja, uvažavanja i konstruktivne komunikacije u kojoj se ne toleriše nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje; 3) isticanje i unapređivanje znanja, veština i stavova potrebnih za kreiranje bezbednog i podsticajnog okruženja i konstruktivno reagovanje na nasilje; 4)  unapređivanje poznavanja procedura za prijavljivanje i postupanje kod učenika, roditelja i svih zaposlenih u slučaju sumnje ili saznanja o svim oblicima nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i obezbeđivanje zaštite učenika, roditelja i svih zaposlenih od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja; 5) podsticanje usvajanja pozitivnih normi i oblika ponašanja, učenje veština konstruktivne komunikacije i razvijanje empatije; 6) upoznavanje sa oblicima i strategijama pružanja odgovarajuće podrške i razumevanja različitih oblika komunikacije i ponašanja učenika sa teškoćama i smetnjama u razvoju i invaliditetom; 7) razvijanje socioemocionalnih kompetencija učenika, roditelja i zaposlenih (svest o sebi, svest o drugima, samoregulacija, odgovorno donošenje odluka i dr.). Važno je da preventivne aktivnosti sa učenicima, roditeljima i zaposlenima obuhvataju različite i kontinuirane interaktivne metode rada (tribine, radionice, fokus grupe, korišćenje digitalne platforme za edukaciju i dr.);

2) aktivnosti stručnog usavršavanja zaposlenih radi unapređivanja kompetencija zaposlenih za preventivni rad, blagovremeno uočavanje, prepoznavanje, reagovanje na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje (u okviru ovog sadržaja treba navesti konkretne aktivnosti stručnog usavršavanja zaposlenih koje je škola planirala radi unapređivanja kompetencija zaposlenih u oblasti zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Važno je da plan stručnog usavršavanja bude usklađen sa razvojnim planom ustanove, rezultatima samovrednovanja, spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada ustanove, kao i potrebama zaposlenih i potrebama ustanove);

3) načine informisanja o obavezama i odgovornostima u oblasti zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (u okviru ovog sadržaja treba planirati i precizirati načine i vremensku dinamiku informisanja učenika, zaposlenih i roditelja o obavezama i odgovornostima u oblasti zaštite od nasilja zlostavljanja i zanemarivanja);

4) aktivnosti koje škola planira de preduzme radi podsticanja i osposobljavanja učenika za aktivno učestvovanje u radu odeljenjske zajednice, učeničkog parlamenta, školskog odbora i stručnih organa ustanove (u okviru ovog sadržaja treba navesti načine i aktivnosti kroz koje škola planira podsticanje i osposobljavanje učenika za aktivno učešće u radu organa škole i participaciju kroz davanje mišljenja, predloga, učestvovanje u procesu donošenja odluka u školi i drugih aktivnosti u skladu sa Zakonom. Važno je da škola planira pružanje podrške aktivnom uključivanju učenika u učeničke organizacije, timove i organe u cilju razvoja pozitivnih vrednosti i saradnje. Aktivnije učešće učenika u donošenju odluka, zastupanje interesa svih učenika u školi, kao i podržavanje inicijative učenika, jedan je od važnih zadataka škole, jer na taj način učenici jačaju samopouzdanje i postaju društveno odgovorne ličnosti);

5) aktivnosti koje škola planira de preduzme radi podsticanja učenika za obavljanje društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada (u okviru ovog sadržaja treba navesti aktivnosti koje škola planira da realizuje u cilju razvijanja društveno odgovornog ponašanja učenika saglasno Pravilniku o obavljanju društveno-korisnog, odnosno humanitarnog rada u ustanovama obrazovanja i vaspitanja. Društveno-koristan i humanitarni rad škola treba da planira godišnjim planom rada u okviru plana zaštite od nasilja. Ova vrsta aktivnosti ostvaruje se u cilju preventivne funkcije škole i razvijanja empatije, solidarnosti i saradnje, aktivizma, kao i osnovnih moralnih vrednosti kod učenika. Svrha društveno-korisnog rada je, pored ostalog, da učenici unaprede kompetencije potrebne za odgovorno učešće u društvu i da budu osnaženi da poštuju i promovišu ljudska prava);

6) sadržaje i načine za pojačan vaspitni rad u cilju razvijanja samoodgovornog i društveno odgovornog ponašanja (u okviru ovog sadržaja treba navesti aktivnosti pojačanog vaspitnog rada koje škola planira i koje je u obavezi da preduzme, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Škola treba da planira i sprovodi pojačan vaspitni rad uz učešće roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. Vaspitni rad sa učenicima treba realizovati aktivnostima: u okviru odeljenjske zajednice, stručnim radom odeljenjskog starešine, pedagoga, psihologa i posebnih timova. Kada je neophodno, škola sarađuje i sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite, radi određivanja i pružanja podrške učeniku u vezi sa promenom njegovog ponašanja);

7) postupke za rano prepoznavanje rizika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (u okviru ovog sadržaja treba navesti mehanizme (indikatore) za rano prepoznavanje rizika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, kao i procedure rada sa učenicima koji su u riziku);

8) načine reagovanja na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, uloge i odgovornosti i postupanje u intervenciji kada postoji sumnja ili se ono događa (u okviru ovog sadržaja treba precizno opisati procedure postupanja u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, kada postoji sumnja ili se ono dešava ili se dogodilo između: učenika (vršnjačko nasilje); zaposlenog i učenika; roditelja i učenika; roditelja i zaposlenog; učenika i zaposlenog, kao i kada nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje čini treće lice u odnosu na učenika, zaposlenog ili roditelja. Procedure treba da budu usklađene sa Zakonom i Pravilnikom o Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje);

9) oblike i sadržaje rada sa svom decom i učenicima, odnosno onima koji trpe, čine ili su svedoci nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja (polazeći od činjenice da je škola obrazovno-vaspitna ustanova u okviru ovog sadržaja treba navesti aktivnosti vaspitnog rada koje škola planira da realizuje sa svim učenicima (vaspitna funkcija škole), kao i aktivnosti i mere koje će škola preduzeti sa učenicima koji trpe, čine ili su svedoci nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja); 

10) načine, oblike i sadržaje saradnje sa porodicom, jedinicom lokalne samouprave, nadležnom organizacionom jedinicom policije, centrom za socijalni rad, zdravstvenom službom, pravosudnim organima (u okviru ovog sadržaja treba prikazati plan saradnje sa porodicom, jedinicom lokalne samouprave, Centrom za socijalni rad, policijom, pravosudnim organima i drugim nadležnim institucijama u oblasti zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Plan treba da sadrži načine i oblike saradnje, konkretne aktivnosti saradnje (sadržaje saradnje), nosioce planiranih aktivnosti, vreme realizacije, način praćenja ostvarivanja saradnje);

11) načine praćenja, vrednovanja i izveštavanja organa ustanove o ostvarivanju i efektima programa zaštite, a naročito, u odnosu na: *učestalost (broj situacija i broj prijava) incidentnih situacija i broj prijava, *zastupljenost različitih oblika i nivoa nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, *broj povreda, učestalost i (broj vaspitnih i vaspitno-disciplinskih postupaka) postupaka protiv učenika i disciplinskih postupaka protiv zaposlenih, *broj i efekte planova zaštite od nasilja i planova pojačanog vaspitnog rada, *ostvarene obuke u prevenciji nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i potrebe daljeg usavršavanja, *broj i efekte akcija koje promovišu saradnju, razumevanje i pomoć vršnjaka, *kvalitet saradnje uključenosti roditelja u kreiranju sigurnog i podsticajnog školskog okruženja u cilju prevencije nasilja, druge pokazatelje (u okviru ovog sadržaja treba precizirati načine praćenja, vrednovanja i izveštavanja organa ustanove o ostvarivanju i efektima programa zaštite. Procedura praćenja, vrednovanja i izveštavanja treba da sadrži podatke o licima odgovornim za praćenje, vrednovanje i izveštavanje, vremensku dinamiku i način realizacije navedenih aktivnosti).

Autor teksta je prosvetni savetnik Dragan Grujić.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja to možete da prijavite OVDE.