Zastupljeno je mišljenje da sportisti kao deca nikada nisu osetili maltretiranje na svojoj koži, ali nažalost to nije uvek slučaj. Nekima se dešavalo da ih školski drugovi ismevaju zbog fizičkog izgleda (najčešće visine) ili jednostavno zato što su u svemu bolji od svojih vršnjaka. Jedno je zajedničko za sve sportiste koji su nekada trpeli nasilje – frustracije i negativnu energiju oslobađali su izlaskom na teren.
Želja za pobedom stoji iza svake igre. Zbog urođene takmičarske prirode deca često donose pogrešne odluke kojima izostavljaju neke od svojih vršnjaka iz tima, što kod te dece stvara osećaj manje vrednosti. Nasilje u sportu, učionici ili na mreži dovodi do toga da se dete izoluje i prepusti svojim mislima i strahovima, postane anksiozno. Da bi se to izbeglo, sportski tim treba osnovati tako da se svima pruži šansa. Neophodno je deci objasniti da postoje mnogo bitnije stvari od pobede, kao što je, na primer, dobar odnos sa vršnjacima. Pobeda je trenutna, ali ljubaznost, poštovanje i pravo drugarstvo se cene i ostaju za ceo život.
Nasilje u sportu je moguće sprečiti, i to na sledeći način:
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.