Deca i mladi u digitalnom svetu

Društvene mreže možemo da posmatramo kao nove izazove sa kojima se deca sreću, ali i kao potencijalnu opasnost jer uvek postoji određeni stepen  verovatnoće da će biti zloupotrebljene.

Razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) u potpunosti je promenio svet koji nas okružuje.  Koristi koje ljudska populacija ima od interneta su nemerljive, ali, sa sve većom uključenošću ljudi u svet komunikacija i interneta, rastu i rizici od njihove potencijalne zloupotrebe.

Digitalno doba nameće brojne izazove, ali i poziva na odgovornost, ne samo roditelje/
staratelje, vaspitače, nastavnike, psihologe, pedagoge, već i predstavnike IKT, posebno one koji proizvode sadržaje namenjene deci. 

Deca i mladi su  ,,digitalni urođenici“, navikli da istovremeno koriste društvene mreže, igraju online igre, šalju SMS, skidaju muziku i filmove sa interneta. Lakše im je da komuniciraju onlajn nego uživo, a proces njihovog sazrevanja se odvija pod budnim okom IKT. Socijalne veze su površne, pa zbog toga, iako naizgled totalno povezani, mladi se više nego ikada osećaju usamljeno. 

Sudeći prema nalazima dosadašnjih istraživanja, deca u Srbiji nedovoljno koriste
pozitivne aspekte digitalne tehnologije, poseduju slabo razvijene digitalne
veštine i uglavnom su „primaoci”, a ne „stvaraoci” digitalnih sadržaja (Popadić &
Kuzmanović, 2016; Kuzmanović, 2017).

U digitalnom svetu deca mogu da se suoče sa brojnim rizicima koje možemo da grupišemo u tri kategorije, a odnose se na:
1. Sadržaj kojem deca mogu biti izložena tokom korišćenja interneta, a koji je
neprijatan, uznemirujući ili zastrašujući za dete;
2. Kontakte sa nepoznatim osobama putem interneta koje na različite načine mogu da
zloupotrebe dete;
3. Ponašanje deteta u digitalnom okruženju kojim ono može da ugrozi, pre svega
ličnu, ali i bezbednost članova porodice, vršnjaka...

Uticaj prekomernog korišćenja interneta najčešće se manifestvuje na sledeći način:
- Dete je opsednuto pojedinim veb-sajtovima i/ili igricama, odbija ili odlaže da prekine aktivnosti na internetu i uključi u neku drugu aktivnost, uznemireno je i nervozno kada nije ispred ekrana.Troši sve više vremena na onlajn aktivnosti, sve je umornije, manje se druži sa vršnjacima i bavi sportom. Ispoljava negativne promene u ponašanju, ima glavobolje, probleme sa vidom i/ili snom.

Tekst je pripremila psiholog - stručni saradnik Ivana Arsić.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.