Iako se tokom digitalne komunikacije druga osoba ne može fizički povrediti, istraživanja pokazuju da posledice digitalnog nasilja po psihofizičko zdravlje, emocionalno i socijalno funkcionisanje, kao i ponašanje dece i mladih u nekim slučajevima mogu biti veoma negativne.
Rezultati istraživanja (Raskauskas & Stoltz, 2007) pokazuju da čak 93% učenika i učenica koji/e su trpeli/e neki od oblika digitalnog nasilja tvrdi da oseća tugu, beznađe, depresiju i anksioznost, dok 31% učenika/ca izjavljuje da se oseća vrlo uznemireno, 19% povređeno ili 18% postiđeno (Finkelhor, 2000).
Posledice mogu biti ozbiljnije od navedenih, prema rezultatima još jednog istraživanja (Ybarra & Mitchell, 2004), 39% digitalno uznemiravanih mladih podbacuje u školi, 27% pokazuje znake delinkventnog ponašanja, 32% učestalo uzima psihoaktivne supstance, a 16% izveštava o visokom stepenu depresije. Izloženost digitalnom nasilju povezana je sa depresijom i niskim samopouzdanjem, a negativne posledice mogu trajati čak i u odraslom dobu (Mason, 2008; Patchin & Hinduja, 2010).
Utvrđena je povezanost između izloženosti digitalnom nasilju i suicidalnih ideja. Osobe koje su bile izložene digitalnom nasilju dva puta češće navode da su pokušale samoubistvo (Patchin & Hinduja, 2010).
Ovde moramo da budemo obazrivi i ne možemo da zaključimo da je digitalno nasilje uzrok samoubistva. Međutim, digitalno nasilje pojačava stres i patnju u realnom životu, i doprinosi, zajedno sa drugim okolnostima, tragičnom ishodu.
Podaci su preuzeti iz publikacije „Digitalno nasilje – prevencija i reagovanje“.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.