Psiholog savetuje: Ovo je najbolji način komunikacije sa decom

Kada je reč o deci i lažima koje koriste, deca, po pravilu, počinju da lažu između druge i pete godine života. Pre osme godine, deca se veoma često odaju dok lažu, jer to još uvek ne umeju da rade efikasno.

Kako dolazi do moralnog razvoja, tako su deca sposobnija da izgovore kompleksniju laž i da istraju u tome da je održe.

S obzirom da deca lažu u trenutku života kada najviše vremena provode u školi sa vršnjacima i svojim nastavnicima, postavlja se pitanje kako da nastavnici utiču na pravilan razvoj kod dece i budu im pozitivan primer.

Kako da nastavnici pokažu da laganje nije "zdravo" objašnjava psiholog Silvia Radić koja ističe da nastavnik treba da bude integrisana, topla i dosledna, zrela ličnost. Da ne pokušava da "peca" laži i potvrđuje da je opravdano sumnjao, tj, kada nekoga napadamo ili ga prikriveno ispitujemo, taj neko će se braniti i poricati. To je prirodna reakcija na optužbu, a neprijatnost i poniženje koje oseća kada je ispitivan "policijski", izaziva nepoverenje, podozrivost i udaljavanje.

- Na primer: "A ti si rekao da nisi bio tamo. Mhm, nemam više pitanja. Znači nisi bio tamo... Aha, da..." Ovakav način komunikacije obično prate značajni pogledi, gledanje u stranu, kolegu i slično. Zato je veoma važna i neverbalna komunikacija. Nastavnik može da izrazi svoju sumnju, ali na način koji može biti podržavajući, takav da da do znanja učeniku da je istina važna i poželjna i da mu neće suditi zbog nje.

Psiholog dodaje da je i način komunikacije između nastavnika i učenika jako važan i kao dobar primer izdvaja asertivni stil. Asertivni način komunikacije, kao i komunikacijske veštine, se uče. Ipak, ne budu svi vešti u primeni asertivnog ponašanja čak i kada pročitaju o tome ili kada završe seminar.

- Komunikacija se odvija na više nivoa, nekom to polazi za rukom lakše i bolje od drugih, ali će svakako pomoći da nastavnici pohađaju seminar iz veština komunikacije, a među njima je i asertivnost. Ona je pogodna za profesionalne i poslovne odnose. U radu sa decom, bilo osnovcima bilo srednjoškolcima, potrebna je i posebna osetljivost i veština. Ono što je važno znati, ukoliko istrajemo u asertivnom ponašanju i komunikaciji, možemo uticati na drugog, na moduliranje ponašanja drugog i našeg odnosa sa njim u pozitivnom smeru iako ta osoba nije bila asertivna u početku.

Kao negativan primer akcije nastavnika kao reakciju kada primeti da dete ne govori istinu psiholog Silvia Radić izdvaja optuživanje, pritisak - iznuđivanje priznanja, ismevanje, ogovaranje i etiketiranje učenika. Još ozbiljnije posledice su kada to čini pred vršnjacima i kolegama.

Psiholog dodaje da bi nastavnici trebalo da podstaknu i rezgovor sa učenicima kroz postavljanje pitanja o moralnim dilemama, razumevanju problematičnih situacija, razvijanjem empatije „ulazak u tuđe cipele“ i dodaje da bi nastavnik trebalo da bude svestan da služi kao model ponašanja, te treba da se trudi da bude pravičan.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.