Savet psihologa: Kako podržati decu/mlade da blagovremeno prijave nasilje i zlostavljanje?

Savet psihologa: Kako podržati decu/mlade da blagovremeno prijave nasilje i zlostavljanje?

Proces zaštite dece od zlostavljanja i zanemarivanja zahteva multidisciplinarni pristup. Od ključne je važnosti da svi učesnici u tom procesu imaju zajedničko poimanje i jedinstven stav u odnosu na pojavu zlostavljanja i zanemarivanja dece. Saglasnost u odnosu na definiciju zlostavljanja i zanemarivanja prvi je uslov za uspešnost procesa zaštite deteta.

Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizičkog i/ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje ili nemaran postupak, kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja zdravlja deteta, njegovog preživljavanja, razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji uključuje odgovornost, poverenje ili moć.

Više o ovoj temi govorila je psiholog Silvia Radić koja je na samom početku istakla da je pre svega potrebno edukovati širu zajednicu, društvo i na tome treba raditi kontinuirano. Nasilje ima više lica. Nije dovoljno da se samo u školi saznaje o vrstama nasilja i o prevenciji, treba razbiti tišinu na temu nasilja, osvetliti predrasude i stereotipe koji često i dovode do nasilja.

Pošto na pojavu nasilja utiče i porodična klima (vaspitni stil, socioekonomski status su neki od činioca), važno je uključivati roditelje u školska dešavanja.

Psiholog navodi da, kako bi se stvorila jasnija slika, treba anketirati decu, najbolje anonimno, jer se boje osude, etiketiranja, retraumatizovanja.

- Zbog ustanovljenih grupnih normi boje se isključivanja iz društva, a neretko osećaju stid ako su žrtve nasilja. Boje se stigme, što je isto važno, jer ovaj strah i nije neutemeljen u realnosti. Treba omogućiti žrtvi nasilja da ne ostane u toj ulozi i po prestanku nasilja. Važni su načini kojima se u školi reaguje i postupa u slučaju sumnje na nasilje ili prijave nasilja. Kao psihologu koji radi u srednjoj školi, i moje iskustvo je takvo da mi dolaze deca koja su trpela vršnjačko nasilje u osnovnoj školi i nisu prijavila nikom ili jesu, ali je izostao ispravan strateški odgovor na nasilje ili nije zaokružen ili je dete ostalo neprimećeno i usamljeno - objašnjava psiholog i dodaje:

- Zato je važno da svi budu upućeni u posledice i opasnost zloupotrebe moći, a to nazivamo prevencijom. Nepristajanje deteta na ulaženje u začarani krug nasilja se često tumači kao slabost. Opet , dete koje je bilo ili jeste žrtva nasilja i samo može da počne da igra ulogu nasilnika, što dovodi do tog začaranog kruga gde nema pobednika ni u jednom smislu. Patnja je duboka, mehanizmi nezreli, destruktivni, u očima te dece svet je jedno opasno mesto.

Razgovor o nasilju ne sme da bude tabu tema ali tolerancija nasilja treba da bude nulta. Mnoge traume bi se sprečile da se na vreme reaguje na verbalno nasilje. Psihičko nasilje može da ostavi duboke ožiljke i rane koje ne zarastaju.

- Važno je da postupamo u skladu sa onim što govorimo, da zaista imamo negativan stav prema nasilju. Dvostruke poruke, selektivne osude, nedosledno postupanje u istim situacijama nanose veću štetu nego kad se ne preduzima ništa. Odrasli su model ponašanja i ako se samo deklarativno izjašnjavaju da su protiv nasilja a sopstvenim ponašanjem to ne žive, šalju dvostruke poruke deci. Reči ostaju samo to ukoliko ne komuniciramo njima. Mi povremeno govorimo, a neprestano nešto saopštavamo - objašnjava Radić i navodi da je ulaganje u ljudske resurse je takođe važno.

- Važno je omogućiti deci da imaju poverenje u odrasle, a za to treba da se pobrinu odrasli. U porodici i u školi treba jačati samopoštovanje i samopouzdanje kod dece. Podržati dete da prijavi nasilje se ne sastoji u pukom pozivu za prijavljivanje već u pružanju kompletnog bezbednog okruženja koje osim normativa, strategije u postupanju i pružanju zaštite i uslova za reintegraciju u društveno okruženje, treba da bude potpomognuto negovanjem opšte nenasilne klime.

Vršnjačka edukacija je delotvorna, zatim  edukativne i psihološke radionice koje može da organizuje psiholog u školi ili odeljenjski starešina uz pomoć pedagoga i/ili psihologa poput organizovanja javnog časa, tribina, vannastavnih aktivnosti, saradnje sa lokalnom samoupravom i drugim institucijama.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.