Tekst je pripremila Danka Tešić, profesor razredne nastave u OŠ „Živan Maričić“ Žiča i samostalni pedagoški savetnik, spoljni saradnik za zaštitu od nasilja MPTNR.

Dete je društveno biće. Od najranijeg doba ima potrebu da bude prihvaćeno i poštovano.  Na ovaj svet dolazi nepripremljeno i besmoćno za život u spoljašnjem okruženju, bez ikakvih društvenih znanja i sposobnosti, ali i sa velikom predanošću da se razvije i formira u socijalno biće. Bez podrške zajednice u kojoj raste njegov opstanak i razvoj  nije moguć. Socijalizacija predstavlja ključni deo njegovog života.  Započinje veoma rano, prvo u kontaktu sa roditeljima. Svoj najveći razvoj dostiže u društvu među vršnjacima. Kroz proces socijalizacije dete stiče znanja, veštine i navike koje mu pomažu da se lakše integriše u zajednicu.

Ustaljeno je mišljenje da su vrtić i škola ključna mesta za učenje društveno prihvatljivog ponašanja.

 Da li je baš tako?

Socijalizacija je veoma složen proces. Kao takva, ona se odvija tokom celog života. Neosporno je da veliku ulogu u socijalizaciji igraju vrtić, škola i vršnjačka grupa, ali ne smemo zanemariti ulogu porodice.

U porodici dete usvaja prve reči i prve obrasce ponašanja. Roditelji su ti koji su prvi izvor ljubavi i prvi uzori.  Obaveza roditelja  je da pomognu detetu  da postane sigurno u sebe i svoje sposobnosti. Međutim, još veća obaveza je i da detetu probude interesovanje za potrebe druge dece/ljudi, kao i da ih nauče da neguju osećaj za druge. Moramo biti svesni da se empatija uči.  Ukoliko u porodici postoji razumevanje, tolerancija i uvažavanje, dete neće imati priliku da upozna model netolerancije. Naravno da će u nekom periodu svog života biti u situaciji da je spozna, ali socijalizacija i podrazumeva susretanje sa različitim izazovima. Pitanje je samo, kako će dete odreagovati  na dati izazov  u datom trenutku?  

Da li će njegova reakcija biti i odraz njegovog stava ili ono što društvo od njega u tom trenutku očekuje? 

Dete koje je sigurno u sebe pokazaće svoj stav, onakav kakav je usvojilo u porodičnom okruženju, bez obzira na mišljenje okoline. 

Obaveza roditelja je da taj stav bude i pravilan! 

Kako to postići?

LjUBAVLjU. 

 Dete koje oseća da je voljeno, lakše pokazuje svoja osećanja i lakše deli svoje mišljenje sa drugom decom, ali i odraslim ljudima. Dete mora imati  pravo na grešku, ali i oproštaj ako pogreši. 

IGROM.

Igra je veoma važan segment detetovog odrastanja. Kroz igru dete upoznaje svet oko sebe, stiče i razvija određene navike, uči da deli, da prima, da daje. Uči da poštuje pravila. Spontana igra sa vršnjacima detetu omogućava da naprave prve prave socijalne kontakte. Uloga roditelja i ovde je velika. Njihov zadatak je da detetu pomognu da ostvare ovakve kontakte. Potrebno je da se igraju sa njima, da dete vode u igraonicu, u park, da ga podstaknu i da mu pomognu da se uključi u grupu vršnjaka. 

Nekada se to čini kao „nemoguća misija“. Koliko god da roditelji žele da dete uključe u grupu, ono je nekako po strani. Nema odustajanja! U početku je dovoljno da dete posmatra igru vršnjaka i da sa roditeljima o toj igri  razgovara. Kasnije će se uz  roditelja priključiti igri, a onda mu više neće biti bitno prisustvo roditelja. 

NEGOVANjEM LEPIH MANIRA.

 Dete koje ume da se kulturno ophodi prema drugima je prihvaćenije u društvu. Razvijanje lepih manira nije lak posao. Dete često zaboravi da se jave nekome na ulici ili da kažu hvala, ali ukoliko roditelji mudro vaspitavaju dete i  pravilno se ophode prema okruženju i njegovo dete će to činiti. Vekovno iskustvo  pokazuje da je  dobar primer koji roditelji daju svojoj deci najdelotvorniji faktor vaspitanja. Deca uče posmatrajući svoje roditelje i  uradiće onako kako je videlo da roditelji rade, a ne onako ako mu je rečeno da treba.

UPOZNAVANjEM RAZLIČITOSTI. 

Važno je da deca spoznaju da postoje ljudi različitih sposobnosti, različite boje kože, drugačije anatomije i drugačijeg stila života. Upoznavanje različitih kultura i običaja bitan je deo socijalizacije. Putovanja igraju važnu ulogu u ovome, ali savremeno doba pruža i brojne mogućnosti. Internet, putopisne emisije, knjige, pozorišne predstave, koncerti, hrana, samo su deo alata koji nam može pomoći na ovom putu.

Život je lep, ali nije jednostavan. Od najranijeg uzrasta pred nas stavlja različite izazove,  prijatne i neprijatne, lepe i ružne, lake i teške.  Svaki izazov, pomaže čoveku/detetu  da se razvije, oblikuje, sagleda situaciju iz više uglova i na taj način stekne znanje o sebi, o mogućim postupanjima u novonastalim situacijama i poboljšanju kvaliteta  življenja. Da bi dete savladalo izazove  mora uložiti napor.  Moraju  se pomučiti. To je jedini pravi put od deteta do odraslog čoveka. Na ovom putu odrastanja podrška roditelja je nezamenjiva. Uz lepe reči, poverenje i ljubav sigurno je da će svaki problem biti uspešno rešen.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.