Родитељи деце која су жртве вршњачког насиља могу помоћи на следеће начине:
Посматрајте своје дете како бисте приметили да ли има знакова који указују на то да је дете доживело насиље.
Деца можда не могу увек да говоре о томе да ли су доживели вршњачко насиље, или имају сазнања да се оно дешава у њиховом окружењу. Знаци који указују да је ваше дете жртва вршњачког насиља су: поцепана одећа, оклевање око одласка у школу, смањен апетит, ноћне море, плач или општа депресија и анксиозност. Ако откријете да је ваше дете жртва насиља, не говорите му да „пусти то“ или да га занемари, да ће проћи. Уместо тога, водите отворене разговоре у којима можете сазнати шта се заиста дешава у школи како бисте могли да предузмете одговарајуће кораке да исправите ситуацију.
Најважније је да дете зна да ћете му помоћи и да треба да покуша да не узврати другу истом мером.
Научите своје дете како да се носи са вршњачким насиљем
Све док се нешто не може учинити на административном нивоу, радите са својим дететом на томе како да се носи са вршњачким насиљем, а да не буде сломљено или поражено. Вежбајте сценарије код куће у којима ваше дете учи како да игнорише дете које врши насиље и/или да развије асертивне стратегије за суочавање са вршњачким насиљем.
Помозите свом детету да идентификује наставнике и пријатеље који им могу помоћи ако су забринути да ће бити поново на мети извршиоца вршњачког насиља.
Поставите границе са технологијом
Образујте своју децу и себе о вршњачком насиљу путем интернета и научите своју децу да не одговарају и не прослеђују претеће е-поруке. Будите „пријатељ“ са својим дететом на Фејсбуку и подесите одговарајуће филтере на дететовом рачунару. Породични рачунар учините јединим рачунаром за децу, и ставите га на јавно место у дому где је видљив и може се пратити. Ако одлучите да свом детету дате мобилни телефон, добро размислите пре него што му дозволите да има опцију камере. Обавестите их да ћете пратити њихове текстуалне поруке.
Као родитељ, можете инсистирати да се телефони чувају у јавном простору, као што је кухиња, до одређеног времена ноћу како би се елиминисало ноћно дигитално насиље и неприкладне поруке.
Родитељи треба да пријаве вршњачко насиље школи и све претеће поруке предају полицији, у сектору за решавање дигиталног насиља над децом, као и то да документују све текстуалне поруке, е-поруке или постове на веб сајтовима који могу послужити као докази у истрази и пружању помоћи детету које је жртва насиља.
Како објашњава психолог Бранкица Митровић Јосиповић, родитељима треба јасно, конкретно, без било каквог етикетирања детета, како оног које је извршилац насиља, тако и оног које је жртва насиља, објаснити шта се тачно догодило, а уколико је могуће и процењено као потребно, обавити заједнички разговор са дететом и родитељем. Психолог додаје да је често потребно укључити родитеља у појачан васпитни рад са учеником, односно дететом и на тај начин је потребно објаснити родитељу шта то подразумева и која је његова улога у томе.
Кључно је да се истакне и значај родитеља као узора у понашању и реаговању на овакву ситуацију, било да је реч о детету које је извршилац вршњачког насиља, или жртва истог, додаје Бранкица Митровић.
Уколико ви или неко из ваше околине трпи вршњачко насиље то можете да пријавите ОВДЕ.