Kako razumno i sa empatijom razgovarati sa adolescentom

Uspostavljanje veze sa adolescentom je osnova za efikasnu podršku njihovom mentalnom blagostanju i socijalnom i emocionalnom učenju. Kada nekoga volimo, zainteresovani smo za njega i za njegove misli i osećanja. Kako vaše dete raste, komunikacija je jedan od načina da pokažete svoju ljubav i poštovanje prema detetu.

1. Pokažite interesovanje za ono što je vašem detetu važno kako biste mu pokazali da brinete.
2. Delite stvari o sebi i pronađite načine da uspostavite veze i pronađete zajednička interesovanja.
3. Pitajte svoje dete o njegovom mišljenju, pogledima i perspektivama kako biste razumeli njihova osećanja.
4. Nadogradite komunikaciju koju ste imali sa svojim tinejdžerom kada su bili mlađi – komunikacija je važna od detinjstva pa do odraslog doba, i ako ste vi i vaše dete dobro komunicirali, delili svoja osećanja i misli, veća je verovatnoća da će se to nastaviti kako napreduju kroz adolescenciju.
5. Vodite računa o govoru tela. Održavanje kontakta očima, potvrdno klimanje glavom, zabrinut pogled ili ohrabrujući osmeh su mali gestovi koji im daju do znanja da obraćate pažnju. Koristite prirodni govor tela i znakove koji čine da vaše dete oseća da ste prisutni, zainteresovani i da vam je zaista stalo. Čak i bez upotrebe reči, možete da kažete da slušate i da vam je važno ono što vaš adolescent govori.
6. Postavljajte otvorena pitanja kako biste stekli dublje razumevanje kako se vaše dete oseća. Ova pitanja nemaju tačan ili pogrešan odgovor; oni vam jednostavno pomažu da steknete uvid u ono što vaš tinejdžer misli. Na primer, možete pokušati sa bilo kojim od sledećih pitanja: „Možeš li da objasniš šta misliš pod…”, „Zašto se osećaš uznemireno kada…” ili „Šta misliš da bi osećao da…”
7. Razumite ono što vaše dete govori ponavljajući i parafrazirajući ono što je reklo. Na primer, možete reći: „Ono što čujem da govoriš je da...“ ili „Da li sam u pravu kada mislim da osećaš…“
8. Dajte pozitivne povratne informacije i afirmacije. Davanje konkretnih trenutnih pohvala može pomoći u izgradnji samopouzdanja i samopoštovanja adolescenata i podstaći ih da nastave sa istim ponašanjem. Na primer, ako vaše dete kaže da se osećalo pod velikim stresom, možete da odgovorite tako što ćete reći: „Hvala što si bio hrabar i što si podelio kako se trenutno osećaš“ ili „Može biti teško reći nekome kada se osećamo stresno. Tako mi je drago što si to podelio sa mnom.”
9. Potvrdite šta vaš tinejdžer izražava. Ovo može pomoći tinejdžerima da prihvate svoje emocije i da se osećaju bezbedno da se izraze. Na primer, mogli biste da kažete: „Razumljivo je da se trenutno osećaš ljuto, i ja bih se osećao isto na tvom mestu“, „Hvala što si to podelio sa mnom. Može biti teško podeliti sa drugima kada se osećamo tužno“ ili „Žao mi je što čujem da si pod stresom. I ja bih se tako osećao da sam na tvom mestu. Hajde da vidimo zajedno da li možemo nešto da učinimo da pomognemo."
10. Ponekad vašem tinejdžeru možda neće biti lako da priča o tome šta ga brine, a vi možda ne znate šta da kažete. U redu je objasniti svom detetu da ste tu za njega, da ste spremni da razgovarate i slušate u bilo kom trenutku. Ne forsirajte razgovor ako vaš tinejdžer nije u stanju da opiše šta mu se dešava.
11. Komunikacija nije samo deljenje poteškoća ili teških osećanja. Važno je da delite smešne stvari, šta je dobro prošlo tokom dana i da nađete prilike da se zajedno smejete i budete nežni na bilo koji način koji je prijatan za vašeg adolescenta. Zabava zajedno i smeh je divan način da se osećate dobro i ojačate svoju vezu!

Pedagog Jelena Jović objasnila nam je o kojim emocijama deca najmanje žele da pričaju i na koji način možemo da podržimo decu da prepoznaju i izraze svoje emocije. Ona navodi da prilikom razvoja adolescenti mogu da se suoče sa različitim preprekama.

-  Oni prolaze kroz fazu adolescentskog egocentrizma. Svesni su da im se dešavaju velike promene koje prati čitavo okruženje i stvaraju osećaj da ih okolina neprestano kritički ocenjuje.

Jović objašnjava da deca mogu sebe da doživljavaju kao jedinstvene i posebne osobe i smatraju da ih niko ne razume i niko ne prolazi kroz slične situacije.

- Tada potiskuju svoja osećanja i ne dele ih sa okolinom, jer smatraju da ne mogu da ih razumeju. Uloga odraslih je da saslušaju decu, da im pomognu kroz primere iz ličnog iskustva, jer su i oni prošli kroz te iste promene.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.