Nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice.
Porodično nasilje se odvija kroz različite vidove psihičkog, fizičkog, seksualnog i materijalno-ekonomskog zlostavljanja. Većina nasilnih činova se odvija unutar četiri zida i najčešće ostaje prećutkivana zbog osećaja stida, straha, krivice ili nedostatka informacija o adekvatnim službama pomoći, mnogobrojna istraživanja pokazuju da je nasilje u porodici veoma rasprostranjeno, da ima ozbiljne posledice kao i da su njegove žrtve daleko češće žene i deca nego odrasli muškarci.
Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zameravivanje ( ''Sl.glasnik RS'', br 46 od 26. juna 2019, 104 od 31.jula 2020. ), između ostalog predviđeno je : ,,ako postoji sumnja ili saznanje o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju deteta i učenika u porodici, direktor bez odlaganja obaveštava policiju ili javnog tužioca, koji preduzimaju dalje mere u skladu sa zakonom''.
- To su jako teške situacije I opet zavisi od toga i kakva je sama porodica u kojoj se dešava nasilje. Kada je u pitanju nasilje koje je psihološko, vrlo je teško utvrditi I vrlo je teško dokazati jer vi uvek imate dve strane priče i onda tu zapravo se bavimo tim nekim savetodavnim radom i pružanjem podrške I samom roditelju, jer vrlo često imamo roditelje koji zaravo imaju određene psihičke probleme i poteškoće i onda zato nastaju neki vidovi nasilja kojih zapravo ni roditelji nisu svesni. Tako da je taj deo priče zapravo najtežI, kada imamo, opet pominjem, to neko fizičko nasilje tu je jasno da zapravo mi odmah uključujemo i druge institucije, ali kada imamo psihološko nasilje, onda je neophodno, zapravo raditi i sa roditeljima i sa decom, jer vrlo često roditelji ne prepoznaju da neko ponašanje prema detetu nije adekvatno - kaže školski pedagog Milena Crnatović.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.
