Prednosti i nedostaci digitalne komunikacije

Tekst je priredila Danijela Vukić Denić, pedagog u OŠ „9.oktobar“, Prokuplje i savetnik-spoljni saradnik za zaštitu od nasilja Ministarstva prosvete

Digitalno nasilje je korišćenje digitalne tehnologije (interneta i mobilnih telefona) s ciljem da se druga osoba uznemiri, ponizi i da joj se nanese šteta. Najčešće se sreću sledeći oblici digitalnog nasilja:

-postavljanje uznemiravajućih ili pretećih poruka, slika ili video – snimaka  na tuđe profile ili slanje tih materijala SMS- om, instant porukama, imejlom, ostavljanjem na četu;
-snimanje i distribucija slika, poruka i materijala seksualnog sadržaja;
-uznemiravanje telefonskim pozivima;
-lažno predstavljanje, korišćenje tuđeg identiteta, kreiranje  profila na društvenim mrežama na tuđe ime;
-nedozvoljeno saopštavanje tuđih privatnih informacija, objavljivanje lažnih optužbi ili glasina o drugoj osobi na profilima društvenih mreža, blogovima itd;
-promena ili krađa lozinki;
-slanje virusa;
-ismevanje u onlajn pričaonicama i na internet forumima;
-neprimereno komentarisanje tuđih slika, poruka na profilima, blogovima;
-ignorisanje, isključivanje (npr. iz grupa na socijalnim mrežama), podsticanje mržnje (po raznim osnovama) i dr.
Za razliku od tradicionalnih oblika nasilja, osobe koje uznemiravaju druge putem digitalnih medija obično se kriju iza lažnih imena i nadimaka, brojeva telefona, profila na društvenim mrežama. Specifičnost digitalnog nasilja je stalna dostupnost žrtve. Žrtve su izložene nasilju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, na bilo kom mestu, nisu sigurni ni u vlastitom domu, čak i onda kada ne koriste internet. U digitalno nasilje može biti uključen (svojom ili tuđom voljom) veliki broj osoba – neuporedivo više nego u školskom dvorištu. Informacije se šire velikom brzinom, pa se broj osoba koje su uključene u digitalno nasilje – direktno („lajkovanjem“, „šerovanjem“, „kačenjem“, ostavljanjem komentara) ili indirektno (posmatranjem ili svedočenjem), za vrlo kratko vreme može značajno i nekontrolisano povećati. Kada se jednom postave na internet, zlonamerne informacije  se ne mogu uništiti i mogu se, po potrebi, ponovo zloupotrebiti.

Dobre strane interneta:
*Platforma za učenje.
*Sticanje iskustava koje  van interneta ne bi mogli da steknu.
*Način druženja, povremeno i sa udaljenim vršnjacima.

Loše strane interneta:
*Nedovoljno provereni  izvori podataka.
*Različite zloupotrebe dece u svrhu marketinga.
*Efikasan način da predatori pristupe žrtvama.
*Distribucija dečije pornografije.
*Vršnjačko nasilje.
Izloženost digitalnom nasilju povezana je sa depresijom i niskim samopouzdanjem, a negativne posledice mogu trajati čak i u odraslom dobu.
Deca slabije procenjuju tehničke kompetencije odraslih (roditelja i nastavnika) i samo 1% dece se obrati odraslima za pomoć kada doživi digitalno nasilje.
Preventivne aktivnosti koje škola preduzima u cilju zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, uključujući i digitalno nasilje, podrazumevaju aktivnosti koje uključuju sve aktere školskog života, kao i povezivanje škola sa drugim institucijama .
Preventivne aktivnosti koje mogu da se organizuju u školi:
*Stavljanje kutije za probleme , u koju svi mogu da ubacuju svoja iskustva u digitalnoj komunikaciji i  iskustva sa nasiljem na internetu i taj materijal može da se koristi za radionice, forum teatar, razgovore, tribine....

*Gledanje spotova i filmova o digitalnom nasilju i razgovor o tome.

*Organizovanje vršnjačkih obuka (stariji razredi uz pomoć nastavnika edukuju
učenike mlađih razreda putem: radionica, prezentacija, kviza...).

*Upoznavanje sa pravilima digitalne komunikacije kroz tekstove u školskom časopisu, na školskom sajtu, izradom školskih panoa....

*Pozivanje predstavnika MUP-a u školu da govore o bezbednosti na internetu.

*Organizovanje kviza o digitalnom nasilju na nivou razreda i škole.

*Organizovanje tribina na temu Digitalne komunikacije. 

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.