„Ne želim u školu“: šta znači strah od nove školske godine?

Lako je to protumačiti kao lenjost ili razmaženost. Ali iza ovog otpora najčešće stoji nešto sasvim drugo - strah.

Anksioznost pred povratak u školu je češća nego što mislimo

Mnoga deca osete nelagodu pred novu školsku godinu, a da to ni sama ne umeju da imenuju. Iza „neću u školu“ može da se krije čitav niz strahova: strah od strogog ocenjivanja, strah da neće stići gradivo, strah od vršnjaka, strah da neće biti prihvaćeno, strah od konkretnog nastavnika ili predmeta.

Dete tih strahova često nije ni svesno na način na koji bi umelo da ih iskaže rečima. Zato se oni pokazuju kroz ponašanje - razdražljivost, povlačenje, odbijanje, pa čak i kroz fizičke tegobe poput bolova u stomaku ili glavobolje. Na taj način telo pokazuje ono što dete još ne ume da izrazi rečima.

Kako da pomognete?

Ne odmahujte rukom. Rečenica „ma biće to, šta se sekiraš“, iako izgovorena iz ljubavi i sa najboljom namerom, detetu zapravo poručuje da njegov strah nije važan i da ga vi ne shvatate ozbiljno. Umesto toga, priznajte ono što vidite: „Primetio sam da te nešto brine oko škole. Hoćeš da pričamo o tome?“

Razdvojite strahove. „Škola“ je prevelika i maglovita da bi se s njom borilo. Pomozite detetu da bude konkretno: „Šta te najviše brine - gradivo, neki predmet, drugari, neki nastavnik?“ Kad strah dobije ime i oblik, postaje mnogo manji i rešiviji. Lakše je suočiti se sa „plašim se da neću razumeti matematiku“ nego sa nejasnim grčem u stomaku.

Vratite rutinu postepeno. Nagli skok iz letnjeg ritma (kasno ležanje, kasno ustajanje) u školski ritam samo pojačava otpor i stres. Počnite da vraćate raspored spavanja i obaveza nedelju-dve ranije, pomalo svakog dana. Telo i um tako imaju vremena da se prilagode bez šoka.

Podsetite dete na resurse. Dete treba da zna da nije samo pred novom godinom. Tu su razredni starešina, školski psiholog ili pedagog, i naravno - vi. Sama svest da postoji mreža ljudi kojima može da se obrati ako bude teško, deluje umirujuće.

Razumevanje je prva lekcija nove godine

Kad dete oseti da zaista razumemo njegov strah - da ga ne umanjujemo, ne ismevamo i ne žurimo da ga „popravimo“ - taj strah počinje da se smanjuje. Deca ne traže od nas da rešimo sve njihove probleme. Često im je dovoljno da znaju da ih neko čuje i da nisu sami u tome što osećaju.

Nova školska godina donosi mnogo lekcija. Možda je najvažnija među njima ona koju dete nauči još pre prvog zvona - da su njegova osećanja važna i da uvek ima kome da ih poveri.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpite vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja, možete ga prijaviti OVDE.