Polazak u prvi razred: priprema koja nije o sveskama, već o emocijama

Polazak u prvi razred jedna je od najvećih promena u životu deteta. I koliko god nam se činilo da je reč o torbi i olovkama, prava priprema je emocionalna, a ne materijalna.

Zašto je prvi razred toliki korak?

Zamislite svet iz detetove perspektive. Do juče je dan tekao po poznatom ritmu vrtića ili kuće, okruženo poznatim licima i bez velikih očekivanja. Odjednom se sve menja: nova pravila, nepoznati ljudi, duži dan, obaveze, sedenje u klupi, podizanje ruke. Za dete je to ogromna količina novina odjednom.

Zato je sasvim normalno što uz uzbuđenje ide i strah. Dete može jednog trena jedva da čeka školu, a već sledećeg da kaže da neće da ide. To nije hir - to je zdrava reakcija na veliku promenu. A dete koje u taj novi period uđe emocionalno pripremljeno, proći će kroz njega mnogo lakše.

Kako stvarno da pripremite dete?

Pričajte o školi pozitivno, ali iskreno. Veliko je iskušenje reći „biće samo super, videćeš“. Ali ako obećate da će sve biti savršeno, a dete prvog dana naiđe na nešto teško, osetiće se prevareno i nesigurno. Bolje je reći istinu: „Biće puno lepih stvari, ali i nekih novih izazova - a ja ću uvek biti tu da pričamo o njima.“

Upoznajte se sa školom unapred. Prošetajte do zgrade, obiđite dvorište, pokažite detetu put. Poznat prostor i poznat put smanjuju strah od nepoznatog. Ono što smo već videli više nas ne plaši.

Vežbajte sitne samostalnosti. Vezivanje patika, otvaranje kutije za užinu, pronalaženje toaleta, traženje pomoći od odrasle osobe - to su sitnice koje detetu daju veliki osećaj sigurnosti. Dete koje zna da može samo da se snađe, mirnije ulazi u novu sredinu.

Priznajte strah ako postoji. Ako dete kaže da se plaši, nemojte to odmahnuti rukom. Umesto „nema čega da se plašiš“, probajte: „Normalno je da te malo brine. I mene je bilo strah kad sam kretao u školu. Hajde da pričamo šta te tačno brine.“ Strah o kome dete sme da priča lakše je savladati od onog koji prećuti.

Najvažniji školski pribor

Postoji nešto što ne piše ni na jednom spisku za polazak u školu, a vrednije je od svega u rancu: osećaj da je dete voljeno, sigurno i da će uvek imati koga da pita.

Dete koje u školu ponese taj osećaj, u klupu seda sa mirnim srcem. Zna da, ma šta se desilo tokom dana - dobro ili teško - kod kuće ga čeka neko ko će ga saslušati, bez osude i bez žurbe. To je temelj na kome se gradi ne samo uspešan prvi razred, nego i zdravo odrastanje.

Sveske će se ispisati, patike prerasti, pribor izgubiti. Ali sigurnost koju detetu pružite na početku ovog puta ostaje zauvek.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpite vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja, možete ga prijaviti OVDE.