Ovakvo razmišljanje je neretko opravdano, slušajući mnoge priče koje dolaze do nas. Međutim, dečiji svet ima još jednu, često neispričanu stranu - to je snaga vršnjačke solidarnosti. Znate one trenutke kada je stariji đak u školi proveo vaše dete do učionice na hodniku? Ili kada je povučeni dečak iz klupe objašnjavao matematiku za kontrolni drugarima koji nisu slušali na času?

Postoji nešto što se naziva fenomenom vršnjaka mentora. To su ona deca koja svojom dobrotom, empatijom i prirodnom energijom menjaju osećaj većine.

Psihologija dobrote: Zašto deca kopiraju lepe gestove?

Ubedili su nas da se loše ponašanje glasnije čuje i brže širi ali psihologija nas demantuje. Ona nas uči da je dobrota zapravo vrlo zarazna, posebno kod dece. 

U nauci postoji pojam pozitivnog vršnjačkog pritiska - on objašnjava da kada deca u svom okruženju vide svog vršnjaka, nekoga ko im je jednak, nosi isti ranac i sa kim dele istu klupu kako radi nešto plemenito, takvo ponašanje podstaje prihvatljiv i poželjan model u grupi.

Zašto se to dešava? Dete koje pomaže drugom detetu, za uzvrat dobija iskrenu zahvalnost svog drugara i često pozitivno priznanje od strane nastavnika i roditelja. Ostala deca u razredu posmatraju i uviđaju da empatija i solidarnost donose osećaj ponosa i pripadnosti. Na ovaj način, malo po malo, podrška prestaje da bude obaveza koju je nametnuo nastavnik već čin ličnog zadovoljstva koji za uzvat donosi osećaj pripadnosti što je prirodna potreba svakog bića. 

Kako podstaknuti ovakvo ponašanje kod dece?

Podsticanje vršnjačkog mentorstva svodi se na zdravo okruženje u kojem se prosocijalno ponašanje prepoznaje i vrednuje. Sve počinje od suptilnih podsticaja odraslih. Evo nekih primera kako možete to da uradite:

• Dajte deci odgovornost u učionici: Dragi nastavnici, kada primetite da nekom učeniku teže ide određeno gradivo, a drugi ga je već savladao, usmerite ga da mu pomogne. Recite nešto poput ,,Marko, ti si ovo gradivo sjajno savladao. Da li možeš da pomogneš Milanu na odmoru?” Na ovaj način kod Marku budite osećaj važnosti, dok istovremeno podstičete prijateljsku vezu među vršnjcima.
• Primetite i pohvalite solidarnost: Kada primetite da je dete podelilo užinu, pomoglo drugu da sakupi prosute olovke ili stalo u njegovu zaštitu pred drugima, pohvalite to pred svima. Vratimo u praksu da pohvalimo dobro ponašanje jer je javno priznanje za dobro delo najveći motiv za ceo razred.
• Razgovarajte kod kuće o tuđim uspesima: Dragi roditelji, kada pričate sa detetom o školskom danu, pokažite interesovanje i za drugu decu. Pitajte dete ,,Da li je danas neko nekome pomogao u razredu?” ili ,,Jesi li uradio nešto lepo danas za drugare?” Na ovaj način učite dete da su saosećajnost i empatija vrednosti koje se neguju u vašoj kući.

Kada u jednoj školi dobro ponašanje postane model koji vršnjaci sami biraju i kopiraju, prostor za nasilje, vršnjačko ili digitalno, prirodno počinje da se smanjuje. U okruženju gde se vrednuju solidarnost, pripadnost i empatija, smanjuje se prostor za nasilje i jačaju odnosi zasnovani na poverenju i uzajamnom poštovanju.