Prevencija nasilja počinje prvog dana škole

Ne čeka se da se problem dogodi pa da se onda reaguje. Prevencija znači da dete na vreme nauči da prepozna granicu - i kod sebe i kod drugih.

Kada šala prestaje da bude šala?

Deca ponekad iskreno ne prepoznaju gde prestaje zezanje, a počinje povređivanje. „Samo smo se zezali“ često je izgovor iza kog se krije neko ko stvarno pati. A i dete koje povređuje i dete koje trpi mogu iskreno misliti da je sve „samo šala“ - sve dok neko ne povuče jasnu liniju.

Ta linija je zapravo jednostavna, i deca je lako usvoje kad im se objasni: zezanje je kad se svi smeju. Ako se neko ne smeje - ako mu je neprijatno, ako je tužan, ako želi da prestane - to više nije šala, bez obzira na to kako je počelo i da li je neko „mislio loše“. Nije važno šta je neko nameravao, već kako se oseća onaj ko je na udaru.

Šta dete treba da zna?

Nekoliko poruka vredi ponavljati detetu, naročito na početku školske godine:

Ako primetiš da neko trpi, nisi „cinkaroš“ ako to kažeš. Ćutanje ne štiti onoga ko povređuje od posledica - ono samo ostavlja žrtvu samu. Reći odrasloj osobi nije izdaja, već pomoć.

Uvek imaš kome da se obratiš. Nastavniku, školskom psihologu ili pedagogu, roditelju. Traženje pomoći je znak hrabrosti, a ne slabosti.

Granica važi i za tebe. Ako primetiš da se neko zbog tvoje šale ne oseća dobro, pravi potez je stati - ne nastaviti „jer je smešno“.

Šta roditelji mogu da urade?

Prevencija ne počinje i ne završava se u školi. Ogroman deo toga dešava se za porodičnim stolom, kroz svakodnevne razgovore.

Umesto da dete pitate samo „kako je bilo u školi?“, dodajte i pitanje koje gradi empatiju: „Da li je neko danas bio tužan ili isključen iz društva?“ Tako dete učite da primećuje druge, da razmišlja o tuđim osećanjima i da reaguje. Dete koje je naviklo da obraća pažnju na to kako se drugi osećaju, manje će i samo povređivati, a pre će zaštititi onoga kome je teško.

Bezbedna godina se ne propisuje pravilima, već se gradi iz dana u dan

Bezbedna školska godina ne počinje pravilima ispisanim na tabli niti spiskom zabrana. Ona počinje decom koja umeju da prepoznaju gde je granica, koja imaju hrabrosti da reaguju i koja znaju da obrate pažnju jedni na druge.

To se ne postiže preko noći, niti jednim predavanjem. Gradi se postepeno, iz razgovora u razgovor - a najbolje vreme da se počne jeste upravo taj prvi dan, kada se tek postavlja atmosfera za sve što dolazi.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpite vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja, možete ga prijaviti OVDE.