„Strah od greške“: Kako pomoći detetu da sačuva samopouzdanje u novoj školskoj godini?

Međutim, šta se dešava kada taj pritisak postane prevelik?

Zašto dete ponekad „blokira“ iako zna gradivo?

Sigurno ste barem jednom prisustvovali, ili možda doživeli, scenu u kojoj učenik odlično zna gradivo kod kuće, ali kada ga prozovu pred tablom, potpuno „blokira“. 

Iz ugla neuronauke, ovaj događaj ima logično objašnjenje - kada se kod deteta javi intenzivan strah od tuđeg mišljenja, podsmeha vršnjaka ili razočaranja nastavnika, njegov mozak ulazi u „odbrambeni“ mod, takozvanu fazu preživljavanja.

U tom trenutku, deo mozga zadužen za logiku, dugoročno pamćenje i povezivanje činjenica se „gasi“ usled straha, koji potpuno blokira pristup onome što je naučeno. Kao rezultat toga, kako bi izbegli neprijatnost, mnogi učenici radije biraju da ćute, ne dižu ruku čak ni kada znaju odgovor, niti postavljaju pitanja kada im nešto nije jasno, samo da bi izbegli rizik da ispadnu „glupi“. Na ovaj način, strah od greške postaje najveća blokada za učenje i razvoj zdravog samopouzdanja.

Škola kao mesto za učenje, a ne za savršenstvo

Važno je da kao zajednica promenimo narativ i počnemo da prenosimo mlađima od nas šta greška zapravo predstavlja. Greška nije dokaz neznanja ili dokaz nečije vrednosti, već prirodni, neodvojiv deo procesa sticanja novih saznanja. Niko nije naučio da vozi bicikl bez padova, niti je i jedan naučnik došao do otkrića bez neuspelih eksperimenata.

Kako bismo pomogli deci da prevaziđu ovaj parališući osećaj i dozvole sebi da iskoriste svoj potencijal u potpunosti, neophodno je da svi zajedno - i nastavnici i roditelji radimo na izgradnji sigurnog okruženje i pokažemo da greške nisu bauk.

Ovaj proces počinje upravo u učionici, gde nastavnici imaju ključnu ulogu već od prvih septembarskih časova. Umesto kreiranja atmosfere u kojoj se vrednuje isključivo tačan odgovor, za dečije samopouzdanje je neophodno da nastavnik javno pohvaljuje i nagrađuje i trud i proces razmišljanja podstičući decu na postavljanje pitanja, traganje za odgovorom, slobodno izražavanje mišljenja i sl. Kada se učenici uvere da netačan odgovor nema za posledicu neprijatnu situaciju ili podsmeh vršnjaka, počinju da stiču poverenje, a motivacija za aktivno učešće u nastavi raste.

Jednako važan stub podrške nalazi se u porodičnom domu. Deca neretko razvijaju strah od neuspeha jer nesvesno osećaju pritisak od strane roditelja, smatrajući da se od njih očekuje da budu nepogrešiva/savršena u svakom trenutku. Kako bismo im olakšali taj teret, potrebno je da otvoreno pričamo i o vlastitim greškama i objasnimo im da je metod pokušaja i pogrešaka uobičajen način učenja. Baš kao kada učimo da vozimo rolere, plivamo kraul ili kuvamo puding - u početku grešimo, ali iz grešaka učimo i pri svakom sledećem pokušaju primećujemo da postajemo sve bolji i bolji. Deljenje sopstvenih primera iz školskih dana, pričanje o pogrešnim procenama na poslu i načinima na koje smo ih prevazišli, pokazuje detetu da su greške sastavni deo svačije svakodnevice, ali i da su dragoceno iskustvo iz kojeg učimo kako da sledeći put budemo bolji.

Na kraju, ključna promena se dešava unutar njih samih kada osete sigurnost u svom okruženju. Mladi često zaboravljaju da su njihovi vršnjaci podjednako opterećeni sopstvenim nesigurnostima. Izlazak iz zone komfora i suočavanje sa rizikom od pogrešnog odgovora zapravo je jedini ispravan put ka izgradnji pravog, stabilnog samopouzdanja. Škola, na kraju krajeva, i postoji da bismo u njoj učili, a ne da bismo sve znali unapred

Dajte detetu vremena

Prevazilaženje straha od greške i/li pogrešnih odgovora je proces koji zahteva vreme i strpljenje. Međutim, kada dete oseti da njegova vrednost kao ljudskog bića ne zavisi od ocene niti broja tačno rešenih jednačina pred tablom, njegovo samopouzdanje raste. Negujmo zajedno taj siguran prostor za njihov rast i dozvolimo im da kroz svoje greške izgrade svoj pravi put.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpite vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja, možete ga prijaviti OVDE.