Šta je podržavajući odnos?

Postoji jedna česta zabluda o podržavajućem odnosu. To ne znači da se uvek slažete, da nema nesuglasica ni povišenog tona i da je dete zadovoljno svim vašim odlukama. Podržavajući odnos je onaj u kojem možete razgovarati s prihvatanjem i poštovanjem i kada stvari postanu komplikovane, kad dete napravi grešku, kad nešto pokušava sakriti od vas ili kada ne zna kako da vam nešto kaže.

Kazna ne sme biti cena iskrenosti

Ako priznanje greške gotovo uvek za posledicu ima kažnjavanje, dete neće naučiti da ne greši. Naučiće da ne govori o greškama.

Vaša reakcija na „dobio sam jedinicu" određuje kome će se dete u budućnosti poveriti kada mu bude teško i/ili kome će prvom reći neke mnogo važnije nepovoljne vesti. 

Dete koje proceni da se ne može nositi s vašom reakcijom, zvaće druga, a ne vas.

To ne znači da posledice ne treba da postoje. Znači da one ne smeju biti kazna za to što vam je dete reklo istinu. Razgovor možete započeti pitanjem „Ne boj se, kaži mi otvoreno šta se desilo" i nastaviti sa „da vidimo šta sad možemo da uradimo", a ne sa tim koliko ste razočarani.

Primetite trud, a ne samo rezultat

Dete koje čuje pohvalu samo kada donese dobru ocenu, može da pomisli da je vredno tek kad je uspešno.

Primetite pripremu, pokušaj, sitan napredak, čak i kada ishod nije dobar. „Vidim da si učio, ovaj kontrolni je bio teži nego što si očekivao" daje detetu informaciju da vidite njegov trud, a ne samo ocenu u dnevniku. Takođe, istaknite njegovu iskrenost i recite da je međusobno poverenje koje gradite neuporedivo važnije od nekog trenutnog neuspeha, poput loše ocene. 

Izbegavajte poređenje sa drugima

Roditelji koriste poređenje u cilju motivacije, ali ono često ima kontraefekat. Dete ne počinje da se trudi više, već gubi veru u svoje potencijale. Izbegavajte poređenje s bratom ili sestrom, odličnim učenicima iz odeljenja ili s vama u tom uzrastu. Poređenje ima smisla jedino u odnosu na detetova ranija postignuća.

Slušanje bez žurbe

Kad vam se dete poveri, najčešća greška nije nezainteresovanost, već brzina. Odmah nudimo rešenje, savet ili sopstveno iskustvo.

Sledeći put kada vam se dete poveri napravite pauzu, utišajte telefon, pitajte još nešto pre nego što ponudite bilo kakav odgovor. Ponekad je najkorisniji razgovor onaj u kom dete samo dođe do rešenja. Roditelj je u tom trenutku pre svega aktivni slušalac i kada je neophodno, on ima korektivnu ulogu – da usmeri, ponudi novi ugao gledanja ili pomogne detetu da uoči posledice svojih izbora. Na taj način dete uči da veruje sopstvenom sudu, a istovremeno oseća da ima podršku i oslonac.

Deca se ugledaju na nas

Odnos između roditelja za decu predstavlja model toga kako treba da izgledaju međuljudski odnosi. Verovatno ste primetili da deca manje slušaju ono što im govorimo, a više gledaju ono šta radimo. S druge strane, istraživanja pokazuju da je učenje po modelu najmoćniji oblik učenja — ponašanje se usvaja bez namere i bez nagrade.

Ne treba da krijete svaku nesuglasicu, to ionako ne funkcioniše, jer deca osete ton i pre nego što razumeju reči. Ako roditelji mogu da razgovaraju uvažavajući jedno drugo čak i kada se ne slažu, ukoliko rešavaju nesuglasice na konstruktivan način i ne beže od priznavanja greške i izvinjenja kada nisu u pravu, dete shvata da sukob nije isto što i prekid odnosa i uči kako da rešava konflikte na konstruktivan način.

Ono što ostaje

Podržavajući odnos ne nastaje kao rezultat jednog ozbiljnog razgovora ili odluke da od sutra sve bude drugačije. Gradi se godinama, kroz svakodnevne interakcije i sitnice; u načinu na koji razgovarate o tome kako je bilo u školi, kako reagujete kada vam kaže nešto što nije lako reći, kako/kada mu pomažete da samo dođe do rešenja itd. 

Deca koja odrastaju uz stabilan i podržavajući odnos s roditeljima razvijaju veću sigurnost u sebe i lakše se nose s izazovima odrastanja. Odnosom zasnovanim na međusobnom poverenju neguje se i pozitivna slika  o drugima, jer dete iz njega uči da su drugi ljudi sposobni da mu pruže razumevanje i empatiju, i da je ono vredno ljudsko biće koje ih zaslužuje. Ovo će biti od posebne važnosti u budućnosti, u slučaju njegovih partnerskih i prijateljskih odnosa, jer će u njih ulaziti sa uverenjem da su bliski ljudi dobronamerni, i da sa njima može deliti i dobre i loše strane života, što je od izuzetnog značaja za ostvarivanje zdravih i celovitih odnosa, kao i negovanje sopstvenog mentalnog zdravlja. 

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpite vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja, možete ga prijaviti OVDE.