Ocene su važne, ali ne i presudne za to ko je vaše dete

Ipak, realnost je nešto drugo. Ocena je trenutni pokazatelj znanja iz jednog predmeta, u jednom specifičnom trenutku. Ona nije, niti ikada sme da bude, merilo vrednosti, inteligencije ili ljudskih kvaliteta jednog deteta.

Kako roditelji i nastavnici zajedno grade zdraviji sistem vrednosti kod dece?

Za roditelje: Sklad između ambicije i dečije sreće

Prirodno je što želite najbolje za svoje dete i smatrate da će mu odličan uspeh otvoriti mnoga vrata. Međutim, kada pritisak postane preveliki, mogu se javiti ozbiljne posledice: hronični stres, anksioznost, strah od greške, problemi sa samopouzdanjem.

• Ne određujte detetovu vrednost ocenama: Kada dete dođe kući sa lošom ocenom, prva reakcija ne treba da bude kritika ili kazna. Umesto: „Kako si mogao ovo da dozvoliš?“, pokušajte sa: „Vidim da si tužan zbog ove ocene. Hajde da vidimo gde je problem i kako da to popravimo.“ Dete mora da zna da ga volite i cenite isto, bez obzira na ocenu koju je dobilo.
• Nagradite trud, a ne samo krajnji rezultat: Neka deca ulažu ogroman napor da bi dobila trojku ili četvorku iz predmeta koji im prirodno ne leži. Taj trud vredi mnogo više od „lake petice“ iz predmeta koji dete uči bez muke. Pohvalite radnu naviku, istrajnost i odgovornost.
• Slušajte šta vam dete poručuje: Ponekad iznenadni pad ocena nije znak lenjosti, već signal na koji je potrebno obratiti pažnju. To može biti znak da dete prolazi kroz vršnjačke probleme, emotivne krize ili da se bori sa nekim drugim pritiskom koji ne ume sam da reši.

Za nastavnike: prepoznajte dete iza ocene

Prosvetni radnici nose veliki teret izvođenja nastave i slažemo se da je svaki predmet za sebe važan, međutim, ne može jedan predmet biti podjednako prioritetan svakom učeniku - matematičkom geniju i umetničkoj duši. Nastavnik koji razume da njegov predmet nije jedini u životu deteta pravi ogromnu razliku.

• Ocena kao smernica, a ne kao kazna: Pomozite učenicima da shvate da je greška sastavni deo učenja. Ako dete dobije lošu ocenu, važno je da dobije i jasnu povratnu informaciju o tome šta je uradilo dobro, a na čemu mora dodatno da radi.
• Primetite promene u ponašanju: Sjajni đaci koji odjednom počnu da popuštaju ili deca koja pokazuju paničan strah pri odgovaranju često su pod ogromnim pritiskom kod kuće ili imaju previsoka očekivanja. Razgovor „u četiri oka“, umesto pred celim razredom, može prevenirati dublje psihološke probleme.
• Negujte druge talente: Neka deca nikada neće biti sjajni matematičari, ali su izvanredni umetnici, sportisti, ili poseduju visok nivo empatije i društvene odgovornosti. Kada pohvalite te osobine pred razredom, podižete detetovo samopouzdanje koje je možda urušeno lošijim uspehom iz nekog predmeta.

Zajednički cilj: dobrobit deteta, a ne samo prosek

Kada pogledamo u budućnost, ono što decu čini uspešnim i srećnim ljudima nisu ocene iz škole, već emocionalna inteligencija, sposobnost rešavanja problema, otpornost na stres, timski rad i empatija.

U skladu s tim, zajednički ideal kome treba da težimo - kako u porodici, tako i u školi - nisu besprekorne ocene u dnevniku, već deca koja odrastaju u bezbednom i podsticajnom okruženju, u kojem su njihova interesovanja prepoznata, a njihovi jedinstveni potencijali ohrabreni da se razvijaju. Znanje koje stiču u školi nije tu da im obezbedi savršen prosek, već da im otvori put ka stabilnoj budućnosti.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpite vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja, možete ga prijaviti OVDE.