Da li je dobra praksa da deca sa smetnjama u razvoju budu izdvojena u posebna odeljenja?

Za kratko vreme urađeno mnogo na uključivanju dece sa smetnjama u redovne škole. Ipak, stručnjaci kažu da je potreba reforma učiteljskih fakulteta. Svi su saglasni da je neophodno promeniti odnos škola prema prihvatanju dece sa smetnjama jer ona najbolje uče imitacijom u vršnjačkim grupama.

Mišljenja o napretku Srbije u inkluzivnom obrazovanju u poslednje četiri godine su različita. Jedni kažu da ima napretka jer je sve više učenika sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom u redovnim školama. Drugi tvrde da je njihov broj i dalje zanemarljiv.

Ipak, svi su saglasni da je potrebna bolja edukacija nastavnika i roditelja. Zakonom iz 2009. godine svoj deci omogućeno je obrazovanje u redovnim školama, međutim, da li je to dobra ili loša prakasa i šta nam to donosi, napredak ili veći broj prijava vršnjačkog nasilja?

Na ovu temu razgovarali smo sa diplomiranim socijalnim radnikom, Nelicom Marković, koja, na samom početku razgovora ističe da savremena socijalna politika i tendencija u sistemu obrazovanja kod nas, danas aktuelno ne preferiraju formiranje takozvanih specijalnih odeljenja.

- Proces inkluzije je u toku uveliko i kao krajnji neki da kažem, globalni cilj inkluzije jeste uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u širu društvenu zajednicu kao i dece koja nemaju smetnje u razvoju, tako da jeste da mi živimo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.