Da li su specijalna odeljenja za decu sa posebnim potrebama dobra ili loša praksa?

Nastavnici igraju najvažniju ulogu u pružanju kvalitetnog obrazovanja za svu decu.

Svuda u svetu, nastavnici su posvećeni tome da svoj deci obezbede ostvarenje prava na obrazovanje. Iako mnogi nastavnici rade u teškim uslovima (velika odeljenja, neodgovarajuća infrastruktura, nedostatak osnovnog nastavnog i obrazovnog materijala, veliki broj izostanaka dece sa nastave, nefleksibilne politike i nastavni planovi i programi, niske plate, itd), oni naporno rade kako bi zadovoljili potrebe svih učenika u svojim školama.

Uprkos naporima koje ulažu kreatori politike, direktori i nastavnici, mnoga deca i dalje nemaju nastavnike sa odgovarajućim obrazovanjem i podrškom koji su im potrebni kako bi odgovorili na potrebe dece.

UNESKO je procenio da je 1,6 miliona nastavnika širom sveta potrebno za pružanje univerzalnog osnovnog obrazovanja do 2015. godine.

Postoji realan rizik od toga da će pod pritiskom da se poveća broj nastavnika u veoma kratkom roku, kvalitet usavršavanja nastavnika opasti. Inkluzivno obrazovanje se može smatrati luksuzom ili odgovornošću stručnjaka, ali inkluzivno obrazovanje je od ključnog značaja kako bi se svoj deci obezbedilo da imaju pristup kvalitetnom obrazovanju.

Dobro obrazovani, podržani i motivisani nastavnici utiču na upis, učešće i postignuća sve dece, a posebno dece sa smetnjama u razvoju kojima su potrebni dodatni podsticaji i podrška kako bi imali pristup školi i ostali u njoj.

Inkluzivno obrazovanje je dakle, dinamičan proces koji zahteva stalnu podršku i profesionalni razvoj nastavnika. Inkluzivno obrazovanje ne podrazumeva samo prilagođavanja unutar učionice. To je proces stalnog sagledavanja i samovrednovanja, unutar cele školske zajednice, prepreka sa kojima se deca mogu susresti u pristupanju kvalitetnom obrazovanju i proces sagledavanja načina za uklanjanje tih prepreka.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.