Efikasniji rad nastavnika u 22 saveta

Živimo u svetu gde je vršnjačko nasilje sve zastupljenije u skoro svim aspektima života naših najmlađih, a postajemo posebno osetljivi kada je reč baš o njima, o najmlađima.

Velika odgovornost je na roditeljima kada je reč o prevenciji i sprečavanju vršnjačkog nasilja, ali sve više se govori i o odgovornosti škole i obrazovnog sistema.

Šta nastavnici i profesori mogu da učine kada je reč o sprečavanju vršnjačkog nasilja? Da li su oni važan faktor u celokupnom procesu prevencije? I kako da nastavnici pruže pomoć deci koje su žrtve nasilja, ali i kako da spreče da uopšte dođe do nasilja u školi?

Objašnjenje, kao i savete za nastavnike na ovu temu dala je psiholog Silvia Radić.

Psiholog Silvia Radić objašnjava da brze i efikasne mere, kada je reč o preduzimanju određenih postupaka nastavnika u sprečavanju vršnjačkog nasilja, ne postoje, jer nasilje iako se dešava u školama nije generisano u njima. Ali, to ne znači da su škole nemoćne i da ne treba da održavaju zdrave vrednosti i ciljeve koji su u najboljem interesu dece. Prema nasilju se mora imati nulta tolerancija. 

Silvia Radić, psiholog, prema svom dosadašnjem iskustvu kroz rad sa decom navodi par saveza koji bi mogli biti od pomoći svim nastavnicima, u svim školama, kako da brže, efikasnije, uz poverenje i empatiju priđu učeniku koji ima problem i pokušaju da ga zajedno reše.

• Možda ste vi jedina odrasla osoba u životu učenika koja ga nije izneverila.
• Kada Vam se dete otvori, procenite da li je sledeće što treba da uradite upućivanje na psihologa. Ima nastavnika koji se nesebično daju, ali je važno da uvek mislite o tome šta je u najboljem interesu deteta.
• Razgovarajte sa učenicima o mogućim konstruktivnim načinima rešavanja problema, pitajte ih kakvo je njihovo mišljenje - ne isporučujte im odmah gotova rešenja, kritičko mišljenje se razvija kroz dijalog i argumente, a dete koje ima kritički odnos prema informacijama imaće veći kapacitet za procenu svojih i tuđih postupaka - nijedan čas nije izgubljen ako odvojite vreme za razgovor.
• Vannastavne aktivnosti - to je prilika da se učenici oprobaju i/ili dokažu u nečemu što nije za ocenu, posebno je važno za učenike koji nemaju visoko školsko postignuće ili/i često izostaju sa nastave. Često se "zamrzne" pozicija učenika u odeljenju prema ocenama, dobrom ili lošem početku, prema otvorenosti/zatvorenosti, te se ionako nisko samopouzdanje kod nekih još više uzdrma. Vannastavne aktivnosti pružaju priliku da se druže, neki steknu prvog dobrog druga, a sve u konstruktivnoj bezbednoj sredini.
• Uključite roditelje, ne samo kad se pojavi problem, zovite roditelje da pogledaju priredbu, predstavu, da zajedno sa učenicima, svojom decom, učestvuju u nekoj aktivnosti.
• Pratite napredovanje učenika, ali ne u odnosu na druge već u odnosu na sebe. Uvek to istaknite pred ostalim učenicima.
• Učenik koji se vrpolji, nema koncentraciju, skreće pažnju na sebe - obratite pažnju, popričajte s njim posle časa.

• Učenik koji je ćutljiv, poslušan , "nevidljiv"- obratite pažnju, popričajte sa njim.
• Sve više ima usamljene dece, podstičite druženje i empatiju. Na časovima odeljenjskog starešine, na oglednim i uglednim časovima, vannastavnim aktivnostima.
• Negujte toleranciju kroz primere, u svakom predmetu se može naći tema za razgovor o toleranciji, poštovanju i uvažavanju, empatiji i drugarstvu.
• Ne stavljajte probleme i konflikte pod tepih, oni su sastavni deo života. Postaju sve veći kada se ne rešavaju.
• Pokažite učenicima da možete i vi da se izvinite kada pogrešite, ceniće to i bićete im bliži.
• Ne sudite i ne etiketirajte učenike, kritikujte isključivo ponašanje.
• Budite čvrsti, dosledni i topli - ni popustljivi, ni rigidni kontrolori.
• Učitelji i nastavnici u osnovnim školama: Važno je da učenici imaju funkcionalno znanje a ne gomilu informacija i stranice, i stranice domaćih zadataka; Škola treba da budi saznajnu radoznalost, volju i želju za učenjem i druženjem; Umesto da rade posle škole još dva sata domaće zadatke, deca treba da provedu vreme napolju, da trče, da se igraju, da se smeju, da imaju zajedničko relaksirano vreme sa porodicom.
• Trudite se da ne budete popustljivi prema lošem ponašanju odličnog učenika. Deci je važna pravednost kao i nama odraslima.
• Kada čujete, vidite, posumnjate ili primetite bilo šta u školi što bi se moglo okarakterisati kao oblik nasilja, zanemarivanja, bilo da je psihičko-emocionalno, fizičko, socijalno, seksualno, digitalno nasilje, odmah obavestite direktora, psihologa, pedagoga škole i/ili članove Tima za nasilje.
• Deca koja su već trpela neki oblik nasilja u prethodnim razredima ili prethodnoj školi su posebno osetljiva. Za njih je nova školska godina istovremeno šansa za prestanak i opasnost za nastavak nasilja koje može dugo biti nevidljivo, posebno emocionalno, njima je potrebna podrška i ohrabrenje, kao i bezbedna sredina.
• Ne sme se tolerisati nasilje! Ako okrenete glavu, dajete vetar u leđa upravo daljem nasilju.
• Često je mehanizam i dinamika nasilja kod dece sledeća: negativne, teške emocije preplavljuju dete, ne ume da se nosi sa njima, oseća bes, strah, tugu i izliva, projektuje negativno u "pogodnog drugog" - "žrtveno jagnje"- to je obično dete koje je fizički slabije, povučenije i po nečemu različito. Agresivno ponašanje prema tom detetu pribavlja osećanje moći i superiornosti kod onog koje vrši nasilje, te sekundarno osećanje vrednosti, na račun poniženja drugog, uspostavljanje kontrole nad drugim.
• Digitalno nasilje nije ništa manje agresivno ni slabije po svom dugoročnom uticaju na žrtvu nasilja. Reagujte na svako digitalno nasilje.
• SOS telefon za prijavu nasilja treba da bude na vidnom mestu u školi, odeljenjske starešine, psiholozi u školi treba da upute decu i roditelje na mogućnost poziva SOS telefona i sa protokolom o postupanju u slučaju nasilja

- Važno je i ohrabriti decu kroz tribune, predavanja, edukativne filmove, radionice da o problemu progovore ali uvek voditi računa o osetljivosti problema - da se dete u ulozi žrtve ne retraumatizuje iznošenjem svog problema pred drugima. Dakle, o temi pričati u grupi, a o pojedinačnom slučaju, nasamo sa detetom. O daljim merama koje će se preduzimati treba da dogovara tim uz obaveznu konsultaciju psihologa i pedagoga - dodaje psiholog Silvia Radić za kraj.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.