Intervju sa ministarkom pravde Majom Popović

Sa ministarkom pravde Majom Popović, razgovarali smo o zakonima Republike Srbije koji štite decu od različitih oblika nasilja, kao i o značaju platforme „Čuvam te“ u sprečavanju nasilja.

Koji su osnovni zakoni u Srbiji koji štite decu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i na koji način?

Normativni okvir Republike Srbije po pitanju zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja obiluje nizom propisa. Kao najvažnije, neophodno je pomenuti Krivični zakonik, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, ali i Poseban protokol o postupanju pravosudnih organa u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja.

Kada je reč o Krivičnom zakoniku, deca su u svojstvu oštećenih zaštićena propisivanjem krivičnih dela protiv braka i porodice, u koja spadaju i krivično delo nasilje u porodici (član 194. stav 3.) i krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (član 193.). Decu, kao posebnu kategoriju oštećenih, prepoznaje i posebna glava Krivičnog zakonika u kojoj su navedena krivična dela protiv polne slobode (od član178. do 185b). Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, pooštrene su kazne zaprećene za pojedina krivična dela, pa sud ne može uslovno otpustiti osuđenog za sledeća krivična dela, ukoliko su učinjena na štetu dece: silovanje (član 178. stav 4.), obljuba nad nemoćnim licem (član 179. stav 3.), obljuba sa detetom (član 180. stav 3) i obljuba zloupotrebom položaja (član 181. stav 5.).  Takođe, pored do sada predviđene kazne zatvora od najmanje deset godina zatvora, alternativno je predviđena i kazna doživotnog zatvora. Time je deci, kao najosetljivijoj kategoriji stanovništva, pod pretnjom strožeg kažnjavanja učinioca, pružena dodatna zaštita.

Istovremeno, Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima propisuje posebne mere koje se sprovode prema učiniocima krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima.  Njegova svrha je da se učinioci spreče da vrše ova dela, a specifičan je po tome što se učiniocu krivičnog dela predviđenog ovim zakonom ne može ublažiti kazna, niti se lice osuđeno na kaznu zatvora može uslovno otpustiti. Ujedno, krivično gonjenje i izvršenje kazne za krivična dela predviđena ovim zakonom ne zastarevaju ako su izvršena prema maloletnim licima. Zakon u širem smislu ima i preventivnu funkciju, jer propisuje i pravne posledice osude koje nastupaju danom pravnosnažnosti presude, te predviđa i posebnu evidenciju o licima osuđenim za krivična dela koja su njime predviđena.

Sa aspekta procesne zaštite maloletnih lica u krivičnim postupcima, svakako su značajne i odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Naime, prema oštećenom koji je maloletno lice postupa se na poseban način, te se tokom postupka vodi računa o njegovom uzrastu, svojstvima ličnosti, obrazovanju i prilikama u kojima živi, a posebno se nastoji da se izbegnu moguće štetne posledice postupka po njegovu ličnost i razvoj. S obzirom na to, zakon predviđa da će se saslušanje maloletnih lica obaviti uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica, istovremeno ograničavajući broj mogućih saslušanja, sa određenim izuzecima. Takođe, ako s obzirom na osobenosti krivičnog dela i svojstva ličnosti maloletnog lica, sudija će kada oceni da je to potrebno, narediti da se maloletno lice saslušava upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, a saslušanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika postupka, u prostoriji u kojoj se svedok nalazi, tako da mu stranke i lica koja na to imaju pravo, pitanja postavljaju posredstvom sudije, psihologa, pedagoga, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica. Maloletno lice, kao oštećeni, mora imati punomoćnika od prvog saslušanja okrivljenog.

Kako bi pravosudni organi krivični postupak učinili što manje traumatizujućim iskustvom za maloletna lica, svakako je značajan i Poseban protokol o postupanju pravosudnih organa u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja, koji nudi niz praktičnih uputstva i saveta nosiocima pravosudnih funkcija o tome kako da pristupe maloletnom licu i tok ispitivanja prilagode njegovom uzrastu, reakcijama i potrebama.

Pre četiri godine je počela primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici kojim je normativni okvir za suzbijanje porodičnog nasilja značajno unapređen. Koliko je ovaj zakon značajan za zaštitu dece koja su direktno ili indirektno izložena nasilju?

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici pruža dodatnu zaštitu deci. Naime, ovim zakonom je predviđena mogućnost izricanja i produženja hitnih mera zaštite ne samo  u odnosu na decu koja su izložena nasilju u porodici, već i u odnosu na decu koja su u neposrednoj opasnosti od nasilja u porodici.

Istovremeno, među taksativno propisanim krivičnim delima u članu 4. stavu 1. ovog zakona, navode se i krivična dela u kojima se kao pasivni subjekti pojavljuju deca i maloletnici. S obzirom da je reč o kompleksnim krivičnim delima, neophodan je multisektorski pristup koji se ogleda kroz rad grupa za koordinaciju i saradnju koje su obrazovane na području svakog osnovnog javnog tužilaštva u Republici Srbiji. U njihov rad se po potrebi uključuju i predstavnici zdravstvene i obrazovno-vaspitne ustanove, kao i predstavnici organizacija civilnog društva koje pružaju podršku deci. Ove grupe izrađuju individualne planove zaštite i podrške, koji se u slučaju ovih krivičih dela odnose prvenstveno na žrtvu, ali i na članove njene porodice kojima je potrebna podrška.  Primera radi, od septembra 2018. godine do novembra  2021. godine,  utvrđeno je da su sudovi u Repulici Srbiji produžili hitnu meru prema punoletnim učiniocima u cilju zaštite maloletnih lica (žrtava) u 3.696 slučajeva.

Koliki značaj nacionalna platforma za prevenciju nasilja koje uključuje decu "Čuvam te" ima u sprečavanju svih oblika nasilja koje uključuje decu, ali i u samom procesu prijave nasilja?

Platforma „Čuvam te“ predstavlja dobar pristup upravo zbog multisektorskog osnova na kome počiva. Njenim uspostavljanjem, svi akteri nasilja dobijaju jednu, lako dostupnu tačku za prijavljivanje problema, rasterećenu od forme i poznavanja postupka i nadležnost organa kome prijava treba da bude podnesena, jer se teret procedure za pokretanje odgovarajućeg postupka prebacuje na državne organe, dok sa druge, državni organi organizovani u timove za trijažu imaju jasan i sveobuhvatan uvid u colokupnu situaciju, koji, uz njihovu neposrednu saradnju i pravovremenu koordinaciju, podiže pružanje zaštite na najviši nivo.

Prijavu putem ove platforme obavezno podnosi ustanova u kojoj se nasilje dogodilo ili koja izražava sumnju da je nasilje izvršeno, ali putem ove platforme, prijavu može podneti lice nad kojim se vrši nasilje, kao i drugo lice koje ima saznanja o izvršenom nasilju potpuno anonimno.

Pored prijava koje mogu inicirati pokretanje postupka pred nadležnim organima, ova platforma predstavlja i jedinstveno mesto za pružanje saveta u vezi sa bezbednošću i zaštitom dece čime se prevenira i sprečava potencijalno nasilje.

Platforma „Čuvam te“ povezuje sve nadležne institucije za borbu protiv nasilja nad decom. Koliko je ovaj vid međusektorske saradnje značajan u prevenciji nasilja koje uključuje decu?

Platforma „Čuvam te“ predstavlja dobar pristup upravo zbog multisektorskog osnova na kom se zasniva.

Protokolom o pružanju međusektorskih usluga, koje je potpisalo osam ministara različitih resora, ustanovljava se obaveza formiranja Timova za trijažu koje će činiti profesionalna lica čiji zadatak je da zajednički analiziraju prijave koje se vrše putem Platforme i prosleđuju ih nadležnim organima i ustanovama u skladu sa važećim propisima, vodeći računa o vrsti ugroženosti prava i interesa deteta.

Ovakav pristup, odnosno na ovakav način realizovana međusektorka saradnja obezbeđuje najviši nivo profesionalnog postupanja, koordinacije i pravovremenog reagovanja, čime se normama i sredstvima koja su ustanovljena u cilju zaštite od nasilja daje najveća vrednost i primena.

Da li Ministarstvo pravde ima naredne planove/zakone za dodatno unapređenje zaštite dece od različitih vidova nasilja?

Ministarstvo pravde Republike Srbije nastoji da unapredi položaj dece i zaštiti ih od svih vidova nasilja i na ovom polju preduzima brojne aktivnosti. Naime, Ministarstvo pravde je u maju 2021. godine obrazovalo Radnu grupu za analizu efektivnosti krivičnopravnog sistema, u cilju identifikovanja i otklanjanja njegovih slabosti i nedostataka, kao i izradu radnog teksta Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.  Radna grupa razmatra sve podnete inicijative za izmene i dopune Krivičnog zakonika, uključujući i inicijative koje se odnose na izmene i dopune određenih članova Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnopravnom zaštitom maloletnih lica. U junu 2021. godine, obrazovana je Radna grupa za izradu radnog teksta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, u cilju preispitivanja vrsta i sistema krivičnih sankcija za maloletnike, posebnih obaveza, novih vaspitnih naloga, kao i usklađivanja sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, direktivama Evropske unije i drugim međunarodnim dokumentima. Takođe, već početkom sledeće godine, planirano je i realizovanje novih seminara sa ciljem multisektorskog povezivanja na lokalnom nivou, a sve u cilju unapređenja postupanja svih nadležnih državnih organa i ustanova i pružanja dodatne zaštite  deci, kao grupi posebno osetljivih žrtava.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.