Iskustvo psihologa-pedagoga iz prakse: Kako uz pomoć „lilihipa“ objasniti roditeljima stav škole o vršnjačkom nasilju?

Školski psiholog-pedagog i savetnik, spoljni saradnik za zaštitu od nasilja Gordana Marković-Sakić iz OŠ "Anta Bogićević" u Loznici je objasnila kako roditelje upoznati sa „Pravilnikom o protokolu  postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje“ na vrlo zanimljiv način.

Suočavajući se sa problemom vršnjačkog nasilja pokušali smo da na nešto drugačiji način organizujemo roditeljski sastanak i porazgovaramo sa roditeljima o ovoj temi. Opšti cilj nam je bio usaglašavanje stavova roditelja i škole prema nasilju i upoznavanje sa adekvatnim postupanjima u slučajevima nasilja. Konkretniji ciljevi koje smo postavili bili su: da razlikuju pojam nasilja i agresivnosti kod dece, znaju šta škola podrazumeva pod nasiljem i kako definiše nivoe nasilja, da uoče osnovne uzroke nasilnog ponašanja kod dece i mogu da prepoznaju određene promene ponašanja kod svog deteta koje ukazuju na moguće nasilno ponašanje deteta ili da ono trpi nasilje. Ovaj roditeljski sastanak smo realizovali sa roditeljima učenika IV i V razreda, ali je  primenljivo u svim razredima osnovne škole.

Za svakog roditelja je bio pripremljen "lilihip"-drveni štapić, na kome je na vrhu pomoću kolaž papira nalepljen crveni krug a sa druge strane zeleni krug. Roditelji su imali zadatak da na pročitanu tvrdnju sa prezentacije okrenu crveni deo ("ne slažem se sa tvrdnjom", "tvrdnja nije tačna") ili zeleni deo ("slažem se sa tvrdnjom", "tvrdnja je tačna"). Na samom početku samo se daje ovo uputstvo, naravno uz proveru da li su dobro razumeli. Želeli smo da na ovaj način vidimo kakvi su stavovi i mišljenja  roditelja pre upoznavanja sa zakonskom regulativom, a takođe i da roditelji razmene svoja iskustva i "čuju" jedni druge.

Tvrdnje se čitaju jedna po jedna, roditelji okreću boju "lilihipa" u zavisnosti od toga da li misle da je tvrdnja tačna ili ne. Ukoliko postoje različita mišljenja ( a postojala su za preko 50% tvrdnji ) razvijala se diskusija. Neko od roditelja obrazlaže zašto smatra da tvrdnja nije tačna (ako se tako izjasnio), a drugi, zašto misli da je tvrdnja tačna (ukoliko se tako izjasnio). Voditelj usmerava diskusiju i pokušava da definiše zajednički stav. Navešćemo ovde tvrdnje koje smo prezentovali roditeljima (veći broj tvrdnji je uzet iz priručnika "Škola bez nasilja"- priručnik za roditelje):

1. Najčešće karakteristike "deteta žrtve" su: voli da protivureči, često se ne slaže sa mišljenjem druge dece, voli da bude u "centru pažnje "...
2. "Dete žrtva" najčešće ima dosta prijatelja, jer je tolerantan i blag.
3. Agresivno ponašanje je kada dete ima tendenciju da fizički povredi drugo dete, da ga ponizi, izloži neprijatnoj situaciji..
4. Dete koje je potencijalna "žrtva nasilja" druga deca često karakterišu kao tužibabu, odnosno da sve prijavljuje odeljenskom starešini .
5. "Deca žrtve" su često sklona usmeravanju agresije prema sebi.
6. Dobro je da kao roditelj prvo pitam dete : "Čime si izazvao takvu reakciju?"
7. Kao roditelj treba da savetujem dete da ignoriše nasilje.
8. Nasilje je kada dete reaguje impulsivno, lupi rukom o sto i besni bez vidiljivog razloga .
9. Roditelji su deo unutrašnje zaštitne mreže škole za borbu protiv nasilja.
10. Kao jedan od prvih koraka roditelj deteta koje je izvršilo nasilje treba da pozove roditelje deteta "žrtve".
11. Ako kao roditelj vrlo jako izražavam svoje zgražanje i čuđenje duži vremenski period nad postupkom svog deteta, njemu će biti jasnije koliko je to loše.
12. Treba da posavetujem dete da i ono vrati onome ko ga je udario, jer ako ne reaguje na taj način druga deca će shvatiti da ga uvek mogu tući bez nekih većih posledica.
13. Kada saslušam svoje dete, savetovaću ga : "sve će biti u redu, ti ćeš to lako prevazići ..."
14. Roditelj može najviše da pomogne svom detetu u slučaju nasilja.
15. "Beži od mene, ne volim te više. Sram te bilo" - dobra rečenica roditelja kojom jasno stavlja do znanja detetu koliko je to loše što je uradio-la.
16. 16. "Ove nedelje nema treninga" - za početak je to kazna za to što si uradio-la.
17. 17. "Ove nedelje zajedno peremo auto, idemo u kupovinu, idemo kod prijatelja, zajedno igramo igricu, zajedno gledamo TV, zajedno gledamo utakmicu...
18. 18. Roditelj kaže : "Tužan sam zbog svega što se danas dogodilo. Ljuti me što ne možeš da se iskontrolišeš u nekim situacijama..."
19. 19. Često kažem detetu: "Baš ti trapav! Kao da imaš dve leve ruke! Govoriš gluposti! Užasno si bezobrazan i nevaspitan!
20. 20. Da li kažemo detetu " Izvini što sam bio grub. Nervozan sam, imam puno posla. Možeš li mi oprostiti? "
21. 21. I na kraju, najčešće kažemo detetu " Što si tražio to si dobio. Nema telefona, ni računara 2 nedelje. Pa valjda ćeš nešto shvatiti !

Izuzetno korisna diskusija se razvila oko većeg broja ovih tvrdnji. Roditelji su bili u prilici  da uvide, koliko oni kao roditelji,  vrlo često imaju različite vaspitne stavove i koliko je važno korigovati neke od njih, kako bi se njihovo dete bolje snalazilo u ovakvim situacijama.

Nakon ove aktivnosti,  voditelj je pripremio kratku prezentaciju "Pravilnika o protokolu  postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje" i izvode iz školskog Pravilnika o vaspitno disciplinskoj odgovornosti,  koja se odnose na prava i obaveze roditelja. Vodili smo diskusiju o tome u čemu se škola i porodica moraju usaglasiti kada je u pitanju nasilno ponašanje deteta (da se svako nasilno ponašanje kažnjava, kome se obratiti u slučaju nasilja...).

Završna evaluacija ove aktivnosti može se kombinovati sa kratkim upitnikom za roditelje o njihovim iskustvima o prisustvu nasilja u školi. Naša evaluacija je pokazala da je roditeljima ova aktivnost bila korisna, primenljiva, da je bilo interesantno, dinamično, da je bilo dosta dilema...                                                  

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.