Kako da nastavnici prepoznaju da dete sa smetnjama u razvoju trpi neki vid vršnjačkog nasilja?

Deca sa smetnjama u razvoju su apsolutno jednaka i uživaju ista prava, ali i iste, možda čak i veće probeleme od svojih ostalih vršnjaka.

Hteli mi to da priznamo, ili ne, hteli mi da se suočimo sa tim, ili ne, i oni znaju šta je vršnjačko nasilje i teže prolaze kroz ceo proces traume i oporavka od iste.

Sami najčešće ne mogu da prepoznaju, ponekad čak i da prijave da trpe neki vid nasilja gde najveću ulogu i pomoć preuzimaju nastavnici/psiholozi/pedagozi/roditelji...

Sa Suzanom Miković master defektologom i porodičnim terapeutom razgovarali smo na temu kako da nastavnici prepoznaju da deca sa smetnjama u razvoju trpe neki vid vršnjačkog nasilja.

- Deca sa smetnjama u razvoju imaju iste razvojne potrebe kao i druga deca što znači da imaju iste i obrazovne potrebe. Pred nastavnicima koji ih podučavaju je zadatak koji zahteva prilagođavanje nastavnog procesa i sadržaja individualnim mogućnostima i specifičnostima deteta - objašnjava Miković i dodaje:

- Taj zadatak neretko nije lak, jer pored posedovanja stručnih znanja o neophodnoj podršci detetu sa smetnjama u razvoju, potrebno je razvijanje i posedovanje određenih veština i uslovi okruženja, u kom se odvija nastava, kako bi nastavnik mogao adekvatno  da se posveti obrazovnim potrebama deteta sa smetnjama u razvoju.

Od krucijalnog značaja jesu timski rad i saradnja na nivou nastavnika koji su u neposrednom radu sa detetom, roditeljima, stručnim saradnicima poput defektologa, logopeda, psihologa, pedagoga, socijalnog radnika i po potrebi specijalista iz oblasti medicine.

- Za svako dete sa smetnjama u razvoju tokom školovanja je neophodna timska procena i planiranje podrške a koja se odnosi na obrazovni plan i program, korektivne psihomotorne i govorne vežbe kao i psiho-socijalna podrška i detetu i porodici - objašnjava Miković.

Informacije koje nastavnici zapažaju u svakodnevnom radu sa decom i razmenjuju međusobno, sa roditeljima i članovima tima, ali i obrnuto, su od neprocenjivog značaja za podsticanje saznajnog i socioemocionalnog razvoja i mogu biti okosnica podrške koja će detetu biti podsticaj i stimulacija da ostvari svoje potencijale.

Iz ovog stručnog objašnjenja može se izvući samo jedan zaključak, a to je da je obrazovanje, direktan pristup nastavnika detetu i učenjem deteta određenim veštinama u komunikaciji jedino rešenje i izlaz, kao i pomoć iz svake situacije sa vršnjačkim nasiljem kroz koje dete prolazi, ali i jedini način da nastavnik prepozna da dete prolazi kroz neki vid vršnjačkog nasilja.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.