Kada je seksualno nasilje u pitanju, o njemu više govore fizički tragovi nego samo dete: modrice na genitalnijama, devojčica koja teško može mirno da sedi, genitalni sekret i svrab kod malih devojčica, česte urinarne infekcije bez jasnog uzroka, slab tonus anusa, prisustvo seksualno prenosivih bolesti kod male dece, pa nekad i trudnoća.
- Emocionalno nasilje, posebno kad je u pitanju malo dete, često se manifestuje nenapredovanjem. Deca koja su žrtve menjaju ponašanje, često se njihovo ponašanje nekad i na prvi pogled razlikuje od ponašanja njihovih vršnjaka, obično su besni, ljuti, deluju izolovano, rano imaju tzv. poroke (piju, puše), retko u ambulantu dolaze sa roditeljima, dok se seksualno zlostavljana deca, zatvaraju u sebe, postaju potištena, ponekad razmišljaju o samoubistvu, a nekada u igri demonstriraju naglašenu seksualnost, što je netipično za taj uzrast – objašnjava prof. dr Marija Mladenović sa Fakulteta zdravstvenih i poslovnih studija Univerziteta „Singidunum“.
Manja deca, posebno kada je psihičko, odnosno emocionalno nasilje u pitanju, pokazuju progresivni gubitak stečenih veština, prestaju da pričaju, igra se menja, motorne veštine se gube...
Problem emocionalne deprivacije često se razmatra diferencijalno dijagnostički sa poremećajem napredovanja organskog uzroka kod odojčadi i manje dece. Deci koja su žrtve seksualnog nasilja može se pomoći ljudski, empatijom i razumevanjem problema u kojem se nalaze, ali su posledice zlostavljanja kompleksne i zahtevaju angažovanje specijalno obrazovanih i kompetentnih zdravstvenih radnika.
Dužnost zdravstvenog radnika sa kojim dete iz drugih razloga dolazi u kontakt je da, pre svega, ako vidi znake zlostavljanja, posumnja i da sumnju obrazloži i prijavi, bez oklevanja, a potom da dete uputi na profesionalnu pomoć koju posledice zlostavljanja zahevaju, savetuje doktorka Marija Mladenović za kraj.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.