Kako odrasli mogu podržati usvajanje sadržaja u vaspitno obrazovnom procesu?

Deca su, u najranijem periodu svog života poput voska, ako ih tako možemo uporediti. Sve ono što vide i čuju prvenstveno od svojih roditelja, ljudi iz okruženja, vaspitača, predavača, nastavnika, ali i od svojih vršnjaka, upijaju i postaju onakvi kako vide, čuju, osećaju. Zato je od velikog značaja da dete ima oko sebe ljude koji su pravi primer onoga kakvi trebaju biti.

Na ovu izuzetno važnu i bitnu temu razgovarali smo sa Suzanom Miković, master defektologom, porodičnim terapeutom i trenerom asertivnosti i emocionalne pismenosti.

Na samom početku razgovora, defektolog Suzana Miković ističe da kada je reč o ovoj temi, treba imati u vidu i tradicionalne vrednosti i kulturološke norme koje roditelji žele da prenesu detetu može se reći da se sistem ponašanja kod deteta razvija putem detetovih interesovanja i potreba, kroz iskustvo i mogućnost izbora.

- Željeno ponašanje se razvija kroz neposredna iskustva u kojima dete stiče informacije, misli, oseća, ispoljava, kombinuje celokupno i pravi izbore. Nekad je nejasno zašto dete nešto neće ili hoće. Dileme koje navode na razmišljanje su zapravo, kada je pravo vreme da dete nauči određene veštine i usvoji repertoar znanja i ponašanja koja su očekivana - objašnjava Suzana Miković i dodaje:

- Odraslima je ponekad neshvatljivo kako je moguće da dete ne razume opasnost neke situacije, ili ne zna da reprodukuje, ono što mu se govori, ili ne uspeva da razlikuje nešto što je očigledno.

Međutim, tu je razvojna perspektiva koja nudi objašnjenje i kazuje da je sasvim prirodno da svako dete ima svoj tempo usvajanja sadržaja ili ponašanja i da ono što trenutno nije u repertoaru ponašanja usvojeno ne mora da znači da neće biti u narednoj fazi, objašnjava master defektolog.

Logično je da dete nekad ne razume ili ima nerealne zahteve, pa čak i ukoliko je struktura vaspitnog stila dosledna.

- Saznajni razvoj temelji se na primarnom otkrivanju i osvešćivanju uzročno-posledičnih relacija i odnosi se na primer: na ponašanje kada dete iznova baca igračku u različitim pravcima uprkos svim naporima i nadama da će prestati kada mu se doda iz najmanje dvadesetog puta. To je momenat kada dete vođeno impulsom spoznaje baca igračku i stiče iskustvo gledajući gde i kako pada i šta će se desiti - objašnjava master defektolog kroz primer i dodaje:

- Tu činjenicu sticanja iskustva ne treba zanemariti ni kasnije, kada deca razvojem govora postaju sve kompetentniji sagovornici i aktivni slušaoci koji su veoma uporni i žele da otkriju suštinu svega postavljajući pitanja odraslima šta je to, kako i zašto se nešto dešava i druga pitanja.

Suzana Miković dodaje i to da se roditelji često pitaju zašto deca neke aktivnosti obožavaju, a neke nikako ne žele iako iz perspektive roditelja deluje da mogu da ih ostvare i da su potencijalno dobre za njih.

- Uticaj razumne brige za budućnost deteta čini da se ponekad zanemari da detetu nije svaka vaspitno-obrazovna ili svakodnevna aktivnost podjednako važna ili bar se njena vrednost menja u odnosu na kontekst i uzrast. Nemaju sva deca isti nivo motivacije za sve sadržaje, ali je važno razmeniti i ispratiti sa vaspitačima ili nastavnicima koliko traje, u kojim situacijama i kako se menja - rekla je Suzana Miković i dodaje:

- Istraživanja iz oblasti razvojne psihologije ukazuju da se motivacija razvija i da vremenom ima skokove i padove i da na sama interesovanja utiču karakteristike ličnosti, kvalitet edukacije, aspekti porodičnog okruženja, roditeljski stilovi, značajni drugi iz okruženja tj. čitav socio-kulturni kontekst.

Potrebno je imati u vidu kako se detetu predstavljaju nova znanja i veštine. Dobar model je kroz slikovito objašnjenje, iskustvo ili konkretan primer uz istrajnost i doslednost da se isto ponovi i tema proširi sa detetom. Takvo detetovo shvatanje realnosti postaje motiv za određeno ponašanje ili aktivnost koja je smislena i sama po sebi cilj i interesovanje, savetuje za kraj Suzana Miković master defektologom, porodičnim terapeutom i trenerom asertivnosti i emocionalne pismenosti.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijaviti OVDE.