Kako se izboriti sa nasiljem kada se ono događa između dece sa posebnim potrebama i nastavnika ili nekog iz školskog sistema?

Razna istraživanja koja se godinama sprovode pokazuju da su deca sa posebnim potrebama u proseku 3,6 puta podložnija fizičkom nasilju i 2,9 puta seksualnom zlostavljanju od ostale dece.

Međutim, sama priroda i težina njihovih oštećenja ili poremećaja utiče na verovatnoću da budu zlostavljani.

Na primer, deca sa intelektualnim/psihosocijalnim poremećajima su 4,6 puta podložnija seksualnom zlostavljanju i iskorišćavanju od zdrave dece. Za to postoji više razloga.

Na primer, deca sa smetnjama u intelektualnom razvoju verovatno su manje u stanju da razlikuju prikladno od nepoželjnog ponašanja. Napadači nekada identifikuju decu sa kognitivnim i komunikacijskim ograničenjima kao “lake mete” jer je takvoj deci mnogo teže da prijave zlostavljanje. Štaviše, deca sa posebnim potrebama se i dalje smatraju “manje pouzdanim” svedocima, što dodatno otežava krivično gonjenje počinilaca.

Kada je reč o nasilju i zlostavljanju dece u školama od strane vršnjaka, nastavnika ili bilo koga iz školskog sistema, nije isključeno da se i ovakav vid nasilja dogodi, pa smo više o ovoj temi razgovarali sa Suzanom Miković, master defektologom i porodičnim terapeutom.

Ona objašnjava da kada je reč o nasilju nad decom sa smetnjama u razvoju i nastavnika, odnosno kad su škole u pitanju one ne prave razliku između toga da li je dete tipične populacije ili sa smetnjama u razvoju, one imaju jasan i univerzalan mehanizam reagovanja, pravilnike i timove na nivou škole za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.