Kako se običan sukob/nesporazum može pretvoriti u vršnjačko nasilje u školi?

Ljudi ponekad mešaju sukob među decom sa vršnjačkim nasiljem, ali su to ipak drugačiji i različiti pojmovi. Sukob između učenika ne znači uvek i vršnjačko nasilje.

Do sukoba dolazi između ljudi koji imaju neslaganje, različita mišljenja ili različite poglede na svet. Kada dođe do sukoba, svaka osoba treba da se oseća slobodno da izrazi svoje stavove, ramišljanja i shvatanja.

Deca u ranom uzrastu uče da razumeju da drugi mogu imati drugačije perspektive od njihovih. Razvijanje sposobnosti za sticanje perspektive zahteva vreme i nastavlja se u ranom odraslom dobu.

Način na koji se ljudi nose sa konfliktom može ga učiniti pozitivnim ili negativnim stavom.

Kada se sukob pretvara u vršnjačko nasilje?

Sukob postaje negativan kada se osoba ponaša agresivno, govori ili čini štetne stvari. Tada kažemo da je sukob agresivna interakcija.

Vremenom se može javiti obrazac ponašanja gde osoba koja se ponaša agresivno u sukobu može da nastavi sa takvim ponašanjem, ili da ga čak i pogorša. U tom momentu, osoba, u ovom slučaju dete, koje je na udaru agresivnog sukoba može početi da se oseća manje sposobnom da izrazi svoje gledište i može početi da se oseća nemoćno. Tada negativni sukob može da preraste u vršnjačko nasilje.

Kakav stav treba da zauzme škola kada je reč o sukobima i pretvaranjem istog u vršnjačko nasilje?

Škole bi trebalo da različito reaguju na vršnjačko nasilje i sukobe.

Na primer, kada dođe do sukoba, član školskog osoblja može pokušati da okupi učenike kako bi ispričali svoju stranu priče i pomogli im da zajedno reše situaciju.

Kada se posle sukoba javi vršnjačko nasilje među decom, škola bi trebalo da razmotriti progresivnu disciplinu. Progresivna disciplina može uključivati razgovor sa učenicima između kojih se javilo vršnjačko nasilje, pronalaženje adekvatnog, konstruktivnog i najboljeg rešenja za obe strane, praćenje situacije i procena da li se dogovor sa razgovora poštuje sa obe strane, i deteta koji je izvršilac nasilja, ali i deteta koje je doživelo nasilje.

Nakon ovoga, savetuje se resocijalizacija deteta koje je izvržilo nasilje, a psiholog Branka Mitrović Josipović objašnjava da se sa ovim procesom kreće nakon što dete, ali i njegovi roditelji prihvate odgovornost.

- Potrebno je razmotriti sa detetom na koji on način smatra da je moguće ponovo uspostaviti drugačije, kvalitetnije odnose sa učenicima. Treba uključiti dete u aktivnosti u okviru odeljenja koje će i njemu i drugima pomoći da vrate poverenje jedni u druge. To se najbolje postiže različitim zajedničkim aktivnostima koji imaju za cilj bolje upoznavanje i prihvatanje drugih, poput radionica, humanitarnih akcija...

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.