Kako su nastavnici zaštićeni od nasilnih učenika i/ili roditelja?

Iz medija se može saznati da je poslednjih godina na našim prostorima znatno veći broj nastavnog osoblja koje je izloženo nasilju: verbalnom, digitalnom, pa čak i fizičkom od strane učenika, ali i roditelja. Takve vesti se emituju najčešće u junu, na kraju nastavne godine, kada se sa nastavnicima obično razračunavaju učenici i roditelji nezadovoljni ocenama.

Ova tvrdnja je kod nekih dočekana sa skepticizmom, jer se kosi sa tradicionalnim idejama o odnosima moći  između odraslih i dece. U okvirima naše kulture postoji opšti konsenzus prema kome nastavnici drže moć u učionicama. Ako se vratimo u prošlost, možemo videti da je nasilje primenjivano uglavnom od strane nastavnika prema učeniku. I to je tada bilo tretirano kao "normalno" jer je bilo "u službi vaspitanja". Čak su roditelji i sami davali svoj blagoslov tim merama.

Bilo je to drugo vreme. Danas je stav/imperativ da autoritet ne treba zahtevati već ga treba zadobiti. Ali često, i pored istinske pedagoške posvećenosti nastavnika prema učenicima, eskalacija nasilja se  ispoljava kako neposredno tako i preko društvenih mreža. Nasilje je odavno prešlo granice školskih zidova i dvorišta, pa je virtualno nasilje postalo jedan od najrasprostranjenijih oblika viktimizacije nastavnika od strane učenika, objašnjava psiholog Branka Oreščanin i dodaje kako nastavnik može da se zaštiti u ovakvoj situaciji:

-Gledišta mnogih nastavnika kako iz škole u kojoj radim, tako i nastavnika iz drugih škola, nakon razgovora sa saradnicima, prilično su ujednačena u jednome, a to je da nasilje postoji. Stepen učestalosti samo varira od škole do škole. Kažu da se često dešava da mlađe kolege poriču tu činjenicu iz straha da im se ne pripiše da su neiskusni ili da nisu dovoljno kompetentni. Većina nastavnika govori da nisu zaštićeni već da su po tom pitanju "na izvolite". Smatraju da je "nekako politika takva da su uvek učenici i roditelji u pravu. Zato danas i imamo toliko prijava, naravno anonimnih, na rad nastavnika jer je lakše prijaviti i urušavati autorite nastavnika nego se baviti svojim detetom i ukazivati na ispravne vrednosti".

Kako da nastavnici komuniciraju u momentima eskalacije nasilja sa roditeljima/učenicima?

Većina nastavnika navodi sledeće predloge: 

• Treba ostati pribran i hladne glave. Učenici će svakako odgovarati za svoje postupke. Bar možemo da pokrenemo disciplinski postupak.
• Uz dobar dijalog moguće je rešiti svaki nesporazum. 
• Argumentovana komunikacija je rešenje.  

Ali ima i onih koji odražavaju pedagošku nemoć i na sve to kažu (sa dozom humora ili možda ozbiljno misle tako):

• U tim momentima treba da napunimo usta vodom i u sebi molimo Boga da verbalno nasilje ne preraste u fizičko. 
• Nastavnici uvek moraju da reaguju smireno i po mom osećaju, ja bih rekla, bez prava da iskažu svoje nezadovoljstvo u momentima eskalacije jer će opet sebe dovesti u nepriliku.

Preporuka je da se u dijalogu, posebno sa roditeljima, koristi  asertivni stil komunikacije. To je način da se napeta siuacija deeskalira. Treba svakako postavljati granice i pozivati drugu stranu na međusobno poštovanje bez obzira na konflikt.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.