Koja je uloga odraslog u vaspitno-obrazovnom procesu?

Uloga odrasle osobe u razvoju deteta ima veliku, značaju, možda čak i presudnu ulogu u životu deteta. Nije samo roditelj taj koji nosi breme odrastanja i vaspitavanja deteta, u tu ulogu moraju se uključiti i sve druge odrasle osobe iz okruženja deteta, svako svojim ponašanjem i primerom "uzima deo kolača" i zaslužan je za vaspitanje deteta.

Na ovu bitnu temu kod svih roditelja, ali i dece, govorila je Suzana Miković, master defektolog, porodični terapeut i trener asertivnosti i emocionalne pismenosti koja je iz svog dosadašnjeg iskustva i rada posavetovala roditelje.

Miković na početku razgovora objašnjava i savetuje da je veoma važno da dete ima priliku da sopstvenim trudom stekne uvid u svoje sposobnosti, da se ne oslanja na gotova rešenja odraslih i da izbor aktivnosti ne zavisi isključivo od očekivanja odraslih.

- Kroz samopotvrđivanje u različitim aktivnostima aktiviraju se težnje za ličnim ispunjenjem i postizanjem zadovoljstva i prirodno je da se takav trud ponavlja i ulaže u sve složenije izazove - rekla je Suzana Miković.

Na pitanje kolika je uloga odraslog, Miković ističe da je veoma bitna u tom usmerenom procesu, ali da nikako ne sme da bude samo regulator koji određuje da li će dete dobiti nagradu ili kaznu, već više kao model doslednosti i podsticaj da dete istraje u započetoj aktivnosti i da sopstvenom postupanju pripiše vrednost i značaj.

- Takvim procesom dete prepoznaje svoja interesovanja, razvija svoje potencijale koje samo po sebi ispoljava i dozirano raspoređuje u različitim aktivnostima. Neka deca više vole fizičke aktivnosti od crtanja i bojenja, dok neku decu više zanimaju životinje nego bajke. Međutim to što nešto više vole, odnosno više uživaju u jednoj aktivnosti, ne treba uslovno da isključuje drugu - objašnjava Miković i dodaje da je na odraslima da prepoznaju koji su detetovi afiniteti i da one manje željene aktivnosti plasiraju detetu dozirano i da dete zna šta može da očekuje.

Na taj način, savetuje master defektolog, detetu se daju iskustva da postoje i životne aktivnosti koje manje volimo, ali koje ne moraju same po sebi biti frustracija. Tim putem se jača tolerancija, uvodi se pojam granica, uče se istrajnosti i odlaganju želje što predstavlja funkcionalno isksutvo koje im kasnije može poslužiti u situaciji kada se suoče sa preprekama.

- Značajno je imati u vidu da slika o tome kakav neko treba da bude u velikoj meri sputava prirodnu radoznalost i istinsku potrebu deteta. Istovremeno to ne znači da odrasli deci dozvole da rade sve što im se prohte niti isključuje usvajanje društvenih pravila i socijalnih veština. Samo jedan od načina je da se odrasli pita šta dete želi i šta mu je potrebno kroz osluškivanje potreba, praćenje interesovanja, ponašanja i uvođenjem aktivnosti koje su vaspitno-obrazovnog karaktera - reči su master defektologa.

Doslednost, razgovor, objašnjenje, primer i dogovor su preporuka jer na taj način dete stiče i socio-emocionalne i komunikativne kompetencije, savetuje master defektolog Suzana Miković.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.