Brojna istraživanja koja su rađena u celom svetu pokazala su da ima osnova da se nastavnici osećaju ugroženo na svojim radnim mestima.
Neki od najčešćih oblika nasilja sa kojim se nastavnici susreću u školi su ometanje nastave, verbalno vređanje, uništavanje imovine, pretnje fizičkim nasiljem kao i fizičko nasilje. Nasilje nad nastavnicima i drugim osobljem je češća pojava u srednjim, nego u osnovnim školama.
Takođe, učestalost nasilja je značajno povezana sa polom, starošću i dužinom radnog staža nastavnika, ali i sa vrstom, veličinom i lokacijom škole.
Odgovor nastavnika na provokacije učenika treba da bude smiren i u skladu sa jasnim pravilima.
- Nastavnik treba da bude svestan činjenice da je odrasla osoba i da po godinama i iskustvu učenik nije u istoj poziciji kao on. Šta god da je razlog, povod, da do verbalnog napada dođe, nastavnik ne treba da ulazi u konflikt. Šta mu može pomoći u tome - da osvesti svoja osećanja i potrebe i da ne pada u zamku reagovanja u afektu. Da sačeka i sebi da vremena za reakciju, jer u afektu možemo nekontrolisano da izgovorimo nešto zbog čega se kasnije kajemo i stidimo, a posebno što možemo da "upadanjem u vatru" izazovemo burnu reakciju i s druge strane, odnosno kada nas ne preplavljuje bes, možemo da odmerimo i šta ćemo da kažemo – savetuje psiholog Silvia Radić i dodaje:
- Nekad je dovoljno da reflektujemo ono što osećamo da učenik oseća, misli. Na primer: „Vidim da si ljut. Vidim da nečim nisi zadovoljan“, ili da kažemo da ćemo da razgovaramo o tome kada se učenik smiri, umiri., da ne možemo da razgovaramo ako vičemo ili vređamo jedni druge, da ne pristajemo na takav vid komunikacije.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.