Stručni saradnik – pedagog i savetnik spoljnji saradnik za zaštitu od nasilja, Sonja Miljković, prof.pedagogije.
Trgovina ljudima ili moderno ropstvo je oblik nasilja i zlostavljanja o kojem se malo zna i zato je neophodno pojačati preventivne aktivnosti i u većoj meri informisati nastavnike, učenike i roditelje o ovom kompleksnom problemu. U našoj državi ovim krivičnim delom prvenstveno se bavi Centar za zaštitu trgovine ljudima, a takođe i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, centri za socijalni rad, nevladina organizacija - Astra i Atina - udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja. Međunarodna organizacija rada procenjuje da je profit od trgovine ljudima na godišnjem nivou 150 milijardi američkih dolara. Statistički podaci koje je objavila nevladina organizacija Astra pokazuju da je u periodu od 2002. godine do 2021. godine 81% žrtava su činile osobe ženskog pola (žene i devojčice), 19% osobe muškog pola (muškarci i dečaci). Ukupan broj žrtava trgovine ljudima je 551, a od tog broja 174 su deca. Jedan od razloga zbog kojeg je trgovina ljudima tema kojom treba da se bave škole jesu podaci da 27% od ukupnog broja žrtava na svetskom nivou čine deca, a u Srbiji u proteklih pet godina 42% - 64% identifikovanih žrtava su deca. Broj prijava sumnji na trgovinu ljudima koji ka Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima upućuju škole je zanemarljiv.
Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje trgovina ljudima je definisana kao oblik nasilja i zlostavljanja koja u osnovi ima eksploataciju. Trgovina ljudima je vrbovanje, prevoženje, prebacivanje ili skrivanje lica putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem u cilju eksploatacije.
Ključni elementi trgovine ljudima jesu: čin (vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, predaja, prodaja, kupovina, posredovanje u prodaji, skrivanje ili držanje osobe), sredstvo (upotreba sile, pretnje, dovođenje u zabludu, zloupotreba ovlašćenja, poverenja, zavisnosti, teških prilika, zadržavanje isprava, davanje i primanje novca) i cilj (eksploatacija: radna, seksualna, vršenje kriminalnih dela, prosjačenje, ropstvo, oduzimanje organa, oružani sukobi).
Trgovina ljudima se odvija kroz četiri faze: faza porekla (regrutovanje ili vrbovanje žrtava u mestu gde žrtva živi), faza tranzita (prevoženje, prebacivanje, skrivanje, primanje), faza destinacije gde se odvija eksploatacija i faza eliminacije (prestanak eksploatacije). Do prestanka eksploatacije dolazi kada žrtve ostanu bez određenih „kvaliteta“ neophodnih za eksploataciju ili usled spasavanja žrtve (bekstvom, otkupom, puštanjem na slobodu najčešće da se ne bi razotkrili policiji, prirodnom smrću, ubistvom, samoubistvom).
Metode vrbovanja žrtava putem prinude i obmane grupisane su u četiri kategorije: model apsolutne prinude (otmica, fizička sila, prodaja žrtve od strane porodice, zloupotreba ovlašćenja i zloupotreba odnosa zavisnosti), model relativne prinude (pretnja, ucena, zloupotreba teških prilika drugog), model vrbovanja apsolutnom neistinom (prikazivanje žrtvi apsolutno lažnih činjenica o okolnostima i uslovima njenog budućeg života i rada, tako da ona prihvata ponudu regrutera), model vrbovanja poluistinom (lice zna da će raditi određeni posao, to i radi, ali se nalazi u eksploatisanom položaju: minimalno plaćeno ili uopšte nije plaćeno ili radi u veoma teškim uslovima).
Postoje različiti vidovi trgovine ljudima. Grupisani su u četiri kategorije: seksualna eksploatacija (eksploatacija na osnovu prinude na: prostituciju, pornografiju, striptiz, seks-turizam, učestvovanje u produkciji pornografskog materijala, nekomercijalna eksploatacija (eksploatacija koju ne mora da prati novčana nadoknada: prinudni brak i ilegalno usvojenje), radna eksploatacija (iskorišćavanje u vidu obavljanja raznih poslova, slabo plaćenih ili opasnih i teških poslova), drugi oblici eksploatacije (uklanjanje organa, korišćenje osobe za kriminalne aktivnosti i prošnju). Statistički podaci o deci žrtvama trgovine ljudima pokazuju da 49% čini seksualna eksploatacija, 17% višestruka eksploatacija, 15% prinudni brak, 9% prosjačenje i 3% krivična dela.
Ključni pojam za prepoznavanje trgovine ljudima je ranjivost deteta. Najčešći faktori ranjivosti su: rana isključenost iz obrazovnog sistema, neadekvatna podrška i zaštita od strane roditelja, mentalne i fizičke poteškoće deteta, promiskuitetnost dece, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i sklonost raznim vidovima kriminalnog ili asocijalnog ponašanja. Nastavnici i stručni saradnici zbog svakodnevnih kontakata sa učenicima među prvima mogu da uoče neke od znakova koji ukazuju na povećani rizik ili potencijalnu uključenost u neki od oblika trgovine ljudima. Faktori ranjivosti predstavljaju faktore rizika koji kasnije mogu da dovedu učenika do ulaska u lanac eksploatacije i zbog toga zahtevaju praćenje u okviru ustanove.
Zablude o trgovini ljudima su da su žrtve uvek siromašna deca iz siromašnih naselja, da su trgovci ljudima uvek nepoznate osobe, a da je nasilje osnovni mehanizam kontrole. Veoma često prilikom vrbovanja žrtve postoji faza udvaranja – uspostavljanje poverenja kroz obećanja, pohvale, zavođenje, poklone, pažnju, nuđenje zaštite, pozajmice. Žrtva trgovine ljudima može da bude svako (muškarci, žene, dečaci, devojčice, nezavisno od svog porekla, godina, nacionalne pripadnosti, obrazovanja, socijalnog statusa ili neke druge osobine). Zajednička karakteristika žrtava trgovine ljudima u velikom broju slučajeva je prethodno iskustvo nasilja (nasilja u porodici, partnerskog nasilja i sl.). Najčešće žrtve trgovine ljudima su mlade devojke, nezaposlene žene, osobe koje su samo želele bolji život. Žrtvu, najčešće, u lanac trgovine ljudima uvlači osoba koju ona poznaje i u koju ima poverenja. Načini vrbovanja se razlikuju, ali ono što im je svima zajedničko je obećanje dobrog posla, boljeg života i ispunjenja snova. Za vrbovanje se sve češće koristi internet.
Neki od mehanizama kontrole žrtava su: ograničavanje slobode kretanja, praćenje, oduzimanje dokumentacije, kontrola kontakata, pretnje, nasilje, uvrede, narkotici, ucena, dužničko ropstvo, specifična dinamika odnosa – smenjivanje zlostavljačkih i brižnih sekvenci.
Prosvetni radnik je ključna figura koja može blagovremeno započeti borbu za zaštitu prava dece. Otkrivanje žrtve počinje sa sumnjom, zabrinutošću učitelja/nastavnika/stručnih saradnika da je učeniku potrebna pomoć. Ustanova je u obavezi da prepozna i prati faktore ranjivosti i vrši procenu na osnovu liste indikatora. Praćenje u okviru ustanove podrazumeva dodatno prikupljanje informacija i pružanje podrške učeniku: učenik često neopravdano kasni/ izostaje sa nastave ili često na času nije koncentrisan, izgleda iscrpljeno, malaksalo, uočljiv je pad školskog uspeha, itd. Potrebno je prikupiti informacije, utvrditi razloge takvog ponašanja, napraviti procenu na osnovu liste indikatora i preduzeti dalje mere i aktivnosti. Škola ima obavezu da formira tim za zaštitu od diskriminacije, nailja, zlostavljanja i zanemarivanja. Tim na početku svake školske godine priprema plan preventivnih i interventnih aktivnost nakon analize bezbednosti učenika u školi. Potrebno je da Plan preventivnih aktivnosti sadrži temu trgovina ljudima i da se ova tema obradi na odgovarajući način sa učenicima, nastavnicima i roditeljima. Plan interventnih aktivnosti takođe sadrži postupanje u slučajevima sumnje ili saznanja o ovom obliku nasilja. Ustanova je u obavezi da reaguje na sumnju ili saznanje da je učenik žrtva bilo kog oblika trgovine ljudima (prosjačenje, radna/seksualna eksploatacija, korišćenje za kriminalne aktivnosti...) i to bez obzira da li se priprema, događa ili se dogodilo.
Mehanizmi delovanja u odgovoru ustanove na nasilje su: prepoznavanje, uočavanje i praćenje prvih znakova koji ukazuju na moguću trgovinu ljudima (indikatori); konsultacije u okviru ustanove, povezivanje sa spoljašnjom mrežom – centar za socijalni rad, MUP, nevladine organizacije, centar za zaštitu trgovine ljudima. Pre prijave obavlja se razgovor sa roditeljima, osim ako time može da bude ugrožen najbolji interes deteta o čemu direktor obaveštava policiju ili nadležno tužioca i nadležni centar za socijalni rad. Direktor prijavljuje ovaj oblik nasilja Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima, nadležnom centru za socijalni rad i policiji. Takođe, o situaciji obaveštava MPNTR odnosno ŠU. Zvaničnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima vrši Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima.
Uloga nastavnika je da ohrabruje, podržava i osnažuje učenika u savladavanju školskih obaveza i uklapanje u odeljenje. Pokazuje učeniku da ga prihvata i da mu veruje. Informiše dete o koracima koje je škola obavezna da preduzme. Uključuje stručnjaka ili osobu koju dete najbolje prihvata u cilju pružanja podrške. Neophodno je konsultovati se i uraditi procenu rizika koristeći indikatore za preliminarnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima.
Škola obezbeđuje podršku učeniku kroz: poštovanje poverljivosti podataka i privatnosti, postupanje u najboljem interesu deteta, obezbeđivanje sigurnosti deteta, poštovanje ličnosti i dostojanstva deteta, pravednost i antidiskriminaciju.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.