Psiholog upozorava: Šta uraditi kada vas učenik laže?

Kada su deca mala, laži mogu delovati "simpatično". Međutim, kada krenu u školu, onda to više nije toliko "slatko". Već sa 12 godina, laži mogu biti veoma ozbiljne.

Razlozi zbog kojih deca lažu zavisi od uzrasta, ali i od toga koliko se dete oseća prihvaćeno od strane roditelja, nastavnika, društva i ostalih ljudi u svom okruženju. Kada je reč o laganju kod dece najbitnije je biti realan i prihvatiti činjenicu da su i deca ljudi i da mogu da slažu, što će svakako umanjiti osećanje povređenosti u toj delikatnoj situaciji.

Shodno tome da živimo u vremenu gde su roditelji zauzeti poslom, obavezama, a deca najviše vremena provode u školi sa društvom i nastavnicima, postavlja se pitanje kakav je i kakav može biti uticaj nastavničkog kadra na izgradnju otvorenog odnosa na relaciji učenik-nastavnik.

O ovoj temi razgovarali smo sa psihologom Silviom Radić koja objašnjava da nije česta pojava da neki učenik nikad ne govori istinu. To bi bio simptom ozbiljnijeg poremećaja. Odnosno, pogrešićemo ako koristimo reči "uvek" i "nikad".

- Pretpostavimo da učenik često ne govori istinu. Moramo videti u vezi sa čim ne govori istinu? Kada kasni na časove, kada treba da odgovara za ocenu, kada opravdava izostanke. Kada ima poteškoća u socijalizaciji, upada u konfliktne situacije sa drugim učenicima, u opisu događaja često krivi druge, izostavlja ili minimizira svoje postupke i odgovornost. Možda ne iznosi istinu u vezi sa nastavnikom, tj, postupcima nastavnika ili nekog drugog zaposlenog u školi. Možda iznosi neistinu samo na časovima određenog nastavnika?

Zbog toga nije svejedno da li su neistine,odnosno izvrnute činjenice vezane za jedan ili neki drugi segment života učenika.

- Razlozi mogu biti drugačiji, tu se još upliću i drugi važni činioci - zavisno od uzrasta, sociometrijske pozicije u odeljenju, nivoa aspiracije s jedne i postizanje željenog uspeha s druge strane su neki od razloga - objašnjava psiholog.

Šta nastavnici mogu da urade?

Važno je da otvoreno ne pokazuju sumnjičavost, da ne optužuju, ne odmah i ne pred ostalim učenicima, ukoliko je to o čemu govori učenik nešto što ne ugrožava i ne kalja ugled i dostojanstvo druge prisutne osobe. Učenik koji pribegava lažima tada ima potrebu da se predstavi u drugačijem svetlu, ima nisko samopouzdanje i često ima strah od kazne, procenjivanja i odbacivanja od strane drugih.

- Nastavnik može da razgovara sa učenikom ili da o svom zapažanju razgovara sa odeljenjskim starešinom i/ili psihologom. Sa roditeljima može razgovarati i nastavnik, odeljenjski starešina ili psiholog. Dobro je obratiti se psihologu za indirektnu pomoć, u smislu instrukcija, kao i neposredno - da sam psiholog razgovara sa učenikom. Sve to u cilju pomoći i podrške učeniku. Nekada je dovoljno argumentovano voditi razgovor sa učenikom kada kada ćete ga pažljivo suočiti sa apsurdnom situacijom ili neistinom koju nudi. Važno je da nastavnik razgovor vodi sa empatijom i bez direktnih optužbi - nekonfliktno. Za to je potrebno imati komunikacijske veštine, razumevanje razvojnog stadijuma učenika, bar minimalno poznavanje učenika - životne i porodične situacije, iskrenu želju za pružanjem pomoći i profesionalnost u komunikaciji - objašnjava Radić i dodaje da ponekad zbog loše slike o sebi i potrebe da budu prihvaćeni i cenjeni, učenici ne govore istinu jer nisu prihvaćeni u porodici.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.