Kada govorimo o vršnjačkom nasilju koje se dešava u školama prva asocijacija je nasilje koje se događa između vršnjaka. Međutim, iz dana u dan postajemo svedoci nasilja u kojem žrtve bivaju sami nastavnici, odnosno profesori.
Sami prosvetni radnici retko govore pod punim imenom i prezimenom o nasilju koje trpe na svom radnom mestu. Razlozi za to su mnogobrojni - od straha da bi time bila narušena reputacija škole ili bi imali problema sa direktorom, do neke vrste stida i nemoći što su se našli u takvoj situaciji.
Sankcije nasilja od strane učenika prema profesorima, odnosno nastavnicima postoje, ali su slabe i ograničene, a preko njih se ne može.
Na temu kako osnažiti nastavnike da upravljaju situacijama nasilja kojima su izloženi, odnosno, kako nasilje utiče na mentalno zdravlje zaposlenih u prosveti objašnjava psiholog Branka Mitrović Josipović.
Ona navodi da su nastavnici -žrtve nasilja češće žene što može biti posledica toga da veliki procenat zaposlenih u prosveti čini ženska populacija, a inače se od strane učenika percipiraju kao manje stroge i zahtevne.
Kako bi se nastavnici osnažili bitno je da znaju da ne treba da trpe uvrede, psovke niti bilo koji drugi oblik nasilja od strane učenika te da za takvo ponašanje učenika postoje procedure propisane odgovarajućim zakonskim aktima (posebni protokol o zaštiti učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i drugo).
Psiholog dodaje i to da kao što se uvažava i poštuje ličnost deteta, tako je bitno i uvažiti nastavnikovu ličnost i njegovu profesionalnu ulogu. Ona kao vid pomoći i osnaživanja nastavnika/profesora predlaže asertivnu komunikaciju.
Za kraj, Mitrović Josipović savetuje i ukazuje na to da razmena iskustava i konstruktivnih strategija sa drugim kolegama svakako pomaže i smanjuje osećanje usamljenosti.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.