SAVETI ZA VASPITAČE – Kako podsticati uvažavanje različitosti u vrtiću?

Ne ustručavajte se da govorite o razlikama koje postoje među ljudima – iako je veoma važno da deca razumeju sličnosti koje nas povezuju, podjednako je važno i da budu svesna na koje sve načine se ljudi razlikuju. Ukoliko im stalno govorimo „Vidi, oni rade iste stvari kao i mi! Oni su kao i mi!“, šaljemo poruku da su sličnosti ono što te druge ljude čini prihvatljivim. Odrasli se često plaše da će isticanje različitosti dovesti do negativnog stava prema razlikama, međutim, biti svestan razlika ne znači nužno izbegavanje, strah ili ismevanje 21 različitosti i ne dovodi nužno do negativnog stava prema različitosti. Važno je da pričate sa decom o različitostima koje postoje, da odgovarate na njihova pitanja (da ne menjate temu, ne izbegavate odgovor, ne odgovarate „izokola“). Koristite svaku priliku da istaknete da smo svi različiti (počev od hrane koju volimo, šta volimo da oblačimo, čime volimo da se igramo, koje crtane filmove volimo, šta nas ljuti ili rastužuje i sl.) i da je to sasvim u redu. Osmislite aktivnosti tako da podstiču decu da uviđaju sličnosti i razlike koje postoje među ljudima.

Vrednujte različitosti kao pozitivne – važno je da kroz sve što radite deci šaljete jasnu poruku da je u redu biti različit i da smo svi mi u isto vreme i slični sa drugima po nekim karakteristikama, i različiti od drugih po nekim drugim karakteristikama: ističite da su razlike poželjne i pozitivne; napravite balans između isticanja da su svi ljudi isti i da su po mnogo čemu različiti; ne mešajte jednakost (svi ljudi treba da imaju iste mogućnosti i uslove) sa „istošću“ (svi ljudi su isti); podstičite decu da kada govore o različitosti i sličnosti koriste jezik opažanja (volimo dugo da spavamo), a ne vrednovanja (lenje smo); trudite se da koristite jezik koji ukazuje na uvažavanje različitosti (npr., umesto zahteva: „Odredi šta ne pripada ovoj grupi“, kažite „Odredi šta je drugačije“).

Suočite se sa svojim predrasudama i strahovima – ne pričati o onome što mislimo, osećamo ili o onome što nam se događa, ne znači da to ne postoji. Ukoliko imate strahove i zebnje u pogledu nekih tema, to znači da se bavite nečim što je i za vas bolno. Pronađite kolege i prijatelje s kojima možete da popričate o tome.

Gledajte na kulturu kao na resurs. Ne budite „slepi“ za kulturu. Kada ignorišemo višestruke identitete dece – ko su oni u svetu – gubimo bogat resurs za učenje. Pozovite decu da podele odakle su, ne samo s vama već i jedni sa drugima. Pozitivno vrednujte i afirmišite sve oblike različitosti; napravite zajedno s njima „novi rečnik“, kojim se izražava uvažavanje i poštovanje.

Uključite iskustva svakog deteta u proces učenja: koristite maternji jezik svakog deteta u vašoj grupi, napravite rečnik najvažnijih reči; koristite muziku koju deca slušaju kod kuće (u slučaju da su deca mala, možete zamoliti roditelje da otpevaju uspavanku koju možete puštati deci pred spavanje); koristite knjige u kojima se kao junaci pojavljuju deca koja liče na decu iz vaše grupe; koristite igračke i materijale koji predstavljaju decu iz vaše grupe, njihove porodice, sredinu iz koje dolaze i sl.

Budite svesni da deca iz vašeg vrtića dolaze iz porodica različitog socio-ekonomskog statusa – izbegavajte pitanja i aktivnosti koje mogu da ih postide (npr., da ih pitate kako su se proveli na moru/letovanju, pošto neka deca nemaju prilike da odu na letovanje ili na more, ili da im tražite da opišu/ nacrtaju svoju kuću/sobu, pošto mnoga deca nemaju svoju sobu ili žive u lošim uslovima).

Vodite računa o rodnoj ravnopravnosti kako deca ne bi formirala stereotipne stavove i ponašanja koja će se kasnije teško menjati: izbegavajte jezik koji koristi samo jedan rod; koristite nazive različitih profesija u muškom i ženskom rodu (npr. doktorka, predsednica, naučnica) da bi deca shvatila da određena zanimanja nisu samo za muškarce; organizujte aktivnosti u kojima deca mogu da biraju igračke i način igranja, nemojte ih ograničavati na „muške“ i „ženske“ igre i igračke.

Podstičite razvoj empatije za položaj i situaciju drugih osoba; razgovarajte sa decom o neravnopravnosti i nepravdi; podržavajte različite perspektive, uvek pitajte misli li neko drugačije i zbog čega.

Ukoliko imate u grupi decu kojoj je potrebna dodatna podrška, nemojte ih previše štititi ili sažaljevati. Ne radite stvari za njih već ih osnažite da budu nezavisna.

Uključite decu u proces donošenja odluka u grupi; pokažite im da uvažavate njihovo mišljenje; kreirajte uslove u kojima svako dete može da dođe do izražaja.

Saveti su preuzeti izpripučnika za vaspitače „VRTIĆ KAO SIGURNO I PODSTICAJNO OKRUŽENjE ZA UČENjE I RAZVOJ DECE“.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje ili bilo koji drugi oblik nasilja to možete da prijavite OVDE.