Da li fizičko zlostavljanje deteta u porodici može biti uzrok vršnjačkog nasilja u školi?

Na temu da li dete koje je izvršilac nasilja u školi može takvo ponašanje naučiti iz primera koje ima kod kuće, i da li su i u kojoj meri odnosi u porodici, kao i sami roditelji odgovorni za ponašanje svog deteta koje možda vrši nasilje nad svojim vršnjacima govorila je prof. dr Marija Mladenović sa Fakulteta zdravstvenh i poslovnih studija „Singidunum“.

Na samom početku razgovora dr Mladenović ističe da je porodica najstarija bazična društvena jedinica, sa osnovnim zadatkom da obezbedi potomstvo i da ga socijalizuje. Između ostalog, podrazumeva se da porodica detetu treba da pruži fizičku i emocionalnu pomoć, da ga intelektualno stimuliše i da maksimalno doprinese razvoju njegovih potencijala, da ga socijalizuje, a svakako je i mesto na kojem njeni članovi treba da se  osećaju bezbedno.

• U porodici svako ima svoje mesto, svoju ulogu. Sa aspekta toga kako je uspešna u podeli i ostvarivanju uloga, porodica može da bude funkcionalna i disfunkcionalna. Kad se suoči sa stresom zbog akutnih ili hroničnih teških sitacija i kriza, dolazi do prekida normalnog funkcionisanja porodice. U tako nastaloj disfunkcionalnoj porodici stvaraju se uslovi za zlostavljanje.

Kako dalje navodi, zlostavljanje  ne mora da bude samo fizičko (mada je ovaj oblik zlostavljanja najviše vidljiv), može da bude i psihičko, odnosno emocionalno, ali i ekonomsko, može da se manifestuje kao manipulacija bilo koje vrste, poput zastrašivanja ili prevelike kontrole, a deca mogu biti direktne ili indirektne žrtve.

• Kao građani, ali i kao profesionalci, relativno često se susrećemo sa sumnjom da je dete sa kojim smo u kontaktu zlostavljano. Zato naglašavam da je pre svega sa aspekta ljudskosti, važno raščistiti takvu sumnju i pravilno reagovati – objašnjava prof. dr Mladenović i dodaje:
• Kao ljudi, ne smemo da dozvolimo da se zlostavljanje odigrava pred našim očima.

Kad govorimo o fizičkom zlostavljanju, koje se najlakše ustanovljava, tačno je da je u nekim kulturama fizičko kažnjavanje, pre svega dece, uobičajeno, ali batina nije iz raja izašla, objašnjava dalje dr Miladenović.

• Ponekad je zdravstvenom profesionalcu teško da utvrdi da je dete fizički zlostavljano, jer su deca aktivna, stalno se povređuju, ali modrice na neuobičajenim mestima, npr. na stomaku, razne vrste opekotina, a posebno spiralne frakture kosti, kod uvrtanja ruke, svakako treba da probude našu pažnju. Dete, međutim, obično nije samo fizički zlostavljano jer je psihičko, odnosno emocionalno zlostavljanje takođe veoma zastupljen oblik i često prati fizičko zlostavljanje, mada može da se javi i izolovano, odnosno da ne uključuje i fizičko zlostavljanje.

Na osnovu svega stručno navedenog i objašnjenog od strane prof. dr. Marije Mladenović može se zaključiti samo jedno, a to je da dete koje je izvršilac nasilja nije uvek odgovorno za svoje neprimereno ponašanje prema vršnjacima u školi.

Kada se desi situacija bilo kakvog oblika vršnjačkog ponašanja, jedina ispravna stvar radi suzbijanja i prevencije istog, neophodno je da pogledamo situaciju iz šire perspektive, odnosno celokupnu situaciju u porodici, kako bi došli do adekvatnog saznanja i prave slike zbog čega dete pravi probleme u školi i svojim vršnjacima.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.