Iskustvo iz prakse: Kako sprečiti vršnjačko nasilje u školama?

Vršnjačko nasilje u školama i van njih je problem sa koji se udruženo moraju boriti: država ,obrazovne institucije i roditelji. Rešavanje ovog problema je jedan od najvećih problema sadašnjice.

Tokom svog rada mogla sam zapaziti neželjena i agresivna ponašanja kod učenika  koja su se tokom vremena ponavljala , a neka su bila za očekivati da će se ponoviti. Najčešći oblici takvog ponašanja  su: pretnje, ogovaranja, fizički ili verbalni napadi kao i pokušaji namernog isključenja pojedinca iz grupe. Posebno aktuelno i veoma zastupljeno među decom drugog ciklusa osnovnog i srednjoškolskog uzrasta  je nasilje koje se odvija uz korišćenje elektronske tehnologije putem društvenih mreža, SMS poruka, četa i internet stranica.

Iz iskustva mogu reći sledeće;

1. Škole kao obrazovne institucije imaju za cilj da stvore i neguju bezbedno okruženje. Tu su profesori i školsko obezbeđenje i svi su tu da reaguju prema potrebi. Međutim veoma bitna stvar u prevenciji nasilja je edukacija učenika, a po potrebi i nastavnog osoblja u dovoljnoj meri.

Neophodno je da se sa učenicima radi permanentno da bi shvatili: šta je to uopšte nasilje, da im se objasne vrste, oblici, nivoi nasilja, da im se predoči do kog nivoa se u školi postupa savetodavno prema njima, a kada se pokreće disciplinski postupak odnosno da je nasilno ponašanje kažnjivo, da im se objasni pojam zabrana i postupak postupanja u slučaju kršenja zabrana. Sve navedene aktivnosti mogu da se realizuju u okviru rada odeljenske zajednice.

2. Neophodno je da se sa učenicima radi i po pitanju emocionalne stabilnosti gde se objašnjava značaj tolerancije, poštovanja različitosti , stvara se klima u kojoj se nasilničko ponašanje osuđuje, a s druge strane kod učenika grade za potrebe svakog pojedinca i poštovanje različitosti.

Nedostatak  rada u školama je što  materijal koji se tiče prevencije je ugrađen u plan i program školskih aktivnosti, a to u praksi se ne sprovodi u dovoljnoj meri.

Kako bi se sprečilo agresivno ponašanje učenika posebna pažnja se posvećuje saradnji škole sa roditeljim. Oni redovno dobijaju informacije od škole o ponašanju i uspehu svog deteta i pri prvim znacima problema ili konflikta  među učenicima roditelji su informisani takođe su pozvani da jave školi ukoliko primete bilo kakve promene u ponašanju svog deteta.

Moram naglasiti da je je većina učenika koja se javlja u situacijam da trpi ili sprovodi nasilje uglavnom iz nestabilnih  porodica, deca razvedenih roditelja, jedan od roditelja alkoholičar, slaba materijalna  situacija itd.

Nekada škola iz navedenih razloga ima slabu pomoć ili uopšte i nema potrebnu podršku od strane roditelja u rešavanju problema što je još jedan otežavajući problem u radu.

Neophodno je da preventivne aktivnosti budu ugrađene i predstavljene kao obavezujuće u planu i programu rada odeljenskog srarešine, PP službe i Tima za zaštitu učenika od nasilja jer bi na ovaj način bila bolja edukacija učenika  kao i zaposlenih za šta smatram da je ključ u prevenciji nasilja.

Tekst napisala Mara Jović, pedagog, OŠ “Branko Radičević“, Kosovska Mitrovica.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.