Incest, seksualni kontakt i seksualni napad su najčešće obavijeni neprobojnim zidom ćutanja od strane izvršioca nasilja, žrtve, kao i drugih članova porodice koji o tome imaju određena saznanja.
Na pitanje u kojoj meri seksualno nasilje kod dece, ako se ono dešava u okviru porodice, može uticati na razvoj ličnosti kod deteta i da li to može da izazove trajne posledice govorila je prof. dr Marija Mladenović sa Fakulteta zdravstvenih i poslovnih studija Univerziteta „Singidunum“.
- Ukoliko je dete žrtva seksualnog nasilja u porodici, izvršilac može biti jedan od roditelja, kao i drugo dete. Ovu ekstremno tešku situaciju komplikuje dodatno i osećaj stida, stid osećaju svi, i izvršilac nasilja, i drugi roditelj, ako se ovakav oblik nasilja događa u okviru porodice, kao i svi svedoci što omogućava da ova “tajna“ dugo, a nekad i doživotno, ostane skrivena u porodici i da rezultira ozbiljnim fizičkim i psihičkim problemima kasnije u životu. Dete se posebno oseća prevareno, jer ostali članovi porodice svesno izbegavaju da razreše postojeću situaciju. Budući da odrastaju u kompleksnom i opterećujućem okruženju, ova deca postaju nepoverljivi ljudi koji se teško otvaraju istupaju u iskrene veze i neefikasno ostvaruju svoje uloge kasnije u životu – objašnjava dr Marija Mladenović i dodaje:
- Da li ćemo, i kada, primetiti da je dete žrtva nasilja u porodici, ali i u školi od strane svojih vršnjaka, puno zavisi i od toga koliko je dete spremno da se otvori i progovori o svojim problemima, ali i od naše osetljivosti na takve probleme.
Fizičko nasilje ostavlja tragove na telu, ali psihičko i seksualno ostavljaju velike rane na duši i teško se može dokazati.
Dodatno, kako naglašava prof. dr Marija Mladenović kao društvo, nismo u potpunosti spremni da takve stvari istražujemo, pomognemo i sankcionišemo gde treba.
- Zdravstveni profesionalci sa kojima dete dolazi u kontakt treba da primete modrice, rane i tragove na neuobičajenim mestima i da se nikako ne zadovolje objašnjenjem roditelja da je dete živahno i da se stalno povređuje – objašnjava doktorka za kraj i dodaje:
- Znaci zanemarivanja su i neuhranjenost, loša lična higijena i neadekvatna odeća i obuća. Iako napred navedeno mnogo zavisi i od socijalnog i ekonomskog statusa, sumnja na zanemarivanje se mora istražiti, kad god da se postavi.
Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.