Zašto je važno da se informišemo o inkluzivnom obrazovanju i bolje upoznamo učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u svojim školama?

Učešće dece i mladih u planiranju i realizaciji aktivnosti u cilju  prevencije nasilja u školi, a posebno prevencije nasilja nad učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom veoma je važan doprinos stvaranju inkluzivnog, podsticajnog, zdravog i sigurnog okruženja za rast i razvoj svih učenika.  

Verovatno  u svojoj školi srećete učenike koji su drugačiji, ali koji, kao i vi, žele da učestvuju u različitim školskim aktivnostima, žele da budu uspešni i naravno, žele da se druže i da budu prihvaćeni u grupi vršnjaka. Na osnovu međunarodnih i naših zakonskih dokumenata, učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju ista prava kao i svi drugi učenici i isti pristup obrazovanju i zaštiti od diskriminacije i nasilja. Ipak, pored zakonskih mera, da bi svoja prava ostvarili, potrebno je da se menjaju stavovi pojedinaca i društva, a to znači i stavovi učenika u školi.  

Inkluzivno obrazovanje zasniva se na četiri osnovne ideje:

     1) sva deca i mladi mogu da uče i imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje;

     2) deca i mladi najbolje uče u prirodnoj vršnjačkoj grupi i zato im treba omogućiti obrazovanje u redovnim školama;

     3) nastavnici i škole treba da prilagode način rada tako da izlaze u susret potrebama dece i mladih;

     4) nekoj deci i mladima zbog smetnji u razvoju, potrebna je dodatna podrška u obrazovanju.

Od kvalitetno organizovanog inkluzivnog obrazovanja u školama koristi imaju svi – učenici sa smetnjama u razvoju i drugi učenici iz osetljivih grupa jer razvijaju osećanje pripadnosti školskoj zajednici, bolje uče sa vršnjacima i osposobljavaju se za život i rad u zajednici, ali i svi ostali učenici jer se uče da prihvataju različitosti, da pomažu i razvijaju empatiju, da učvršćuju svoje znanje i veštine. Iako se često smatra da ovi učenici traže posebnu pažnju nastavnika, praksa je pokazala da su svi učenici na dobitku kada nastavnici prilagođavaju nastavu i koriste različite metode, tehnike i oblike nastave i učenja u inkluzivnim odeljenjima, jer tada svi lakše učimo. Poznavanje ovih ideja omogućava nam da zauzmemo aktivniji stav u borbi protiv stereotipa i predrasuda koje ometaju kvalitetnije obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovu zaštitu od disriminacije, nasilja i zlostavljanja.

Osim informisanja o inkluzivnom obrazovanju, važan zadatak u razvijanju inkluzivne kulture  za sve učenike u školi koju pohađaju i učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom  jeste upoznavanje ovih učenika, informisanje o tome kakve su njihove jake strane, a u čemu im je potrebna podrška, kako komuniciraju, kako uče, kako uspostavljaju socijalne kontakte,  jer smo skloni da osećamo nelagodu, strah i odbijanje pred nečim što ne poznajemo, a što potom vodi u izbegavanje ili nasilno ponašanje.

Bliže informisanje i upoznavanje suštine inkluzivnog obrazovanja i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u našim školama doprineće i promeni svesti i direktnom uključivanju učenika u različite preventivne aktivnosti na nivou škole. Praksa je pokazala da upravo učenici mogu da iniciraju najkvalitetnije programe podrške svojim drugovima u odeljenju ili školi. Takođe,  pokazao se da vršnjačka pomoć u učenju daje rezultate u postignućima i onoga ko dobija pomoć i onoga koji poučava, kao i u razvijanju socijalnih veština obe strane i izgradnji manje nasilnog okruženja u školi.

U jednom takvom pokušaju samih učenika, još u prepandemijskom periodu, da ispitaju stavove učenika prema inkluzivnom obrazovanju i identifikuju izazove kako bi inicirali aktivnosti na unapređivanju inkluzivne kulture u svojoj sredini, učenici osnovne i srednje škole u Petrovcu na Mlavi u saradnji sa stručnim saradnicima - pedagozima osmislili su upitnik i anketirali oko 400 učenika (učenika sedmog i osmog razreda osnovne i svih razreda srednje škole). Rezultati su pokazali da je polovina tada anketiranih učenika smatrala da im ne smeta prisustvo učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u svojim odeljenjima, ali da se sa njima ne druže. Čak 60 % anketiranih učenika smatralo je da ovi učenici treba da pohađaju specijalne škole i takav stav su u većoj meri imali srednjoškolci u odnosu na osnovce. Oko 40% anketiranih učenika izjasnilo se da je imalo prilike da vidi da su učenici sa smetnjama u razvoju u njihovim školama bili meta nekog vida nasilja u odeljenju ili školi.

Evo šta su bili ključni zaključci učenika koji su sproveli istraživanje:

• Realnije smo sagledali stavove svojih vršnjaka i neophodno je da hitno počnemo sa promo-aktivnostima u cilju prihvatanja različitosti i radionicama na časovima odeljenjskog starešine;
• Uviđamo da i dalje imamo mnogo propusta u uvažavanju prava svih učenika;
• Ojačani smo novim saznanjima i sada znamo da i mi možemo da delujemo.

Rezultat ovakvih zaključaka bili su kreativni akcioni planovi učeničkih parlamenata usmereni na veće uključivanje učenika iz osetljivih grupa u aktivnosti na nivou škole i na informisanje ostalih učenika o prednostima zajedničkog učenja i druženja, realizovani tokom narednog perioda.

Možda vas ova praksa podstakne da i sami ispitate stavove svojih vršnjaka u školama prema inkluzivnom obrazovanju i njihovu spemnost da prihvate različitosti i pruže podršku učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kako ne bi bili meta diskriminacije i nasilja. Rezultati koje dobijete mogu vam dati nove ideje kako da obogatite inkluzivnu kulturu u sopstvenom odeljenju ili školi i kako da doprinesete promeni svesti vršnjaka. To će omogućiti i da se neposredno uključite u različite preventivne aktivnosti na nivou škole koje mogu doprineti da se svi učenici osećaju sigurno i prihvaćeno u svojim školskim zajednicama.                                                                                                      

Piše Milena Vasić, pedagog, savetnik-spoljni saradnik za inkluzivno obrazovanje ŠU Požarevac

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.