Pojačan vaspitni rad u funkciji prevencije nasilja

Osim porodice, škola kao obrazovno-vaspitna ustanova ima veoma važnu ulogu u vaspitanju dece i prevenciji društveno neprihvatljivih oblika ponašanja. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisana je obaveza škole da preduzme meru pojačanog vaspitnog rada prema učeniku koji vrši povredu pravila ponašanja u školi ili ne poštuje odluke direktora i organa škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, kao i u slučaju sumnje da je počinio težu povredu obaveze učenika i povredu zabrane iz članova 110, 111. i 112. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Vaspitni rad sa učenikom obavezno treba sprovoditi uz učešće roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika (osim u slučajevima kada njihovo uključivanje u postupak nije u najboljem interesu učenika) aktivnostima: u okviru odeljenjske zajednice, stručnim radom odeljenjskog starešine, stručnog saradnika (pedagoga, psihologa) i posebnih timova. Kada je neophodno, škola u vaspitni rad uključuje i nadležne institucije spoljašnje mreže i sarađuje sa ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite, radi određivanja i pružanja podrške učeniku kako bi se postigle pozitivne promene u njegovom ponašanju.

U cilju što kvalitetnijeg planiranja vaspitnog rada, koji treba da bude prilagođen individualnim potrebama učenika, neophodno je uzeti u obzir porodičnu situaciju učenika (deficijentnost porodice, roditeljski stil vaspitanja, socio-materijalni status, zastupljenost antisocijalnog ponašanja članova porodice i dr.), redovnost pohađanja nastave, podatke o vladanju i ponašanju u prethodnom periodu, podatke o vaspitnim i vaspitno-disciplinskim merama ukoliko ih je bilo u prethodnom periodu, efekte izrečenih mera i društveno korisnog odnosno humanitarnog rada, odnos učenika prema školskim obavezama, drugim učenicima i zaposlenima, kao i druge specifičnosti učenika. Na osnovu analize dobijenih podataka napraviti pedagoški profil učenika sa definisanim slabim stranama na čijem unapređivanju treba raditi.

Plan pojačanog vaspitnog rada treba da sadrži kratak opis problema i ponašanja koje treba korigovati kod učenika, opšti cilj – promenu koju želimo da postignemo, specifične ciljeve, aktivnosti kroz koje je planirano ostvarivanje specifičnih ciljeva, rad sa roditeljem, rad sa odeljenjskom zajednicom, nosioce tih aktivnosti, vremensku dinamiku, način evaluacije, načine kojima će se obezbediti ponovno uključivanje svih učesnika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u širu društvenu zajednicu. Važno je da planirane mere i aktivnosti budu preduzete uz učešće učenika i da budu u skladu sa njegovim razvojnim mogućnostima.

Pedagoška praksa pokazuje da najveći broj učenika ispoljava nasilje prema vršnjacima kao posledicu nerazvijenih (ili nedovoljno razvijenih) socijalnih i komunikacijskih veština, zbog lošeg uticaja spoljašnjeg okruženja i karakteristika porodice, zbog specifičnih individualnih osobina (temperament, crte ličnosti, intelektualni deficit, hiperaktivnost...), kao i zbog loših odnosa sa vršnjacima.   

Imajući u vidu ove činjenice u plan pojačanog vaspitnog rada treba integrisati mere i aktivnosti koje će biti usmerene na otklanjanje napred navedenih faktora rizika uz uvažavanje specifičnih potreba učenika.

Tekst je pripredio Dragan Grujić, prosvetni savetnik

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.