Zašto nam je veoma važna procena SEU kompetencija učenika u svakodnevnom vaspitnom radu?

Ovo pišem kao praktičar, školski psiholog, koji se veoma često suočava sa problemima u ponašanju dece,  njihovom neadekvatnom reagovanju u socijalnim situacijama, odnosno jedna sam od karika u osnovnoj školi koja se često bavi vaspitnim radom sa učenicima. 

          Kako je već  neko rekao  decu u školi učimo mnogim sadržajima, pa ukoliko ih ne savladaju, ponovo ih učimo, pa ponovo... A ukoliko nisu savladali problem samokontrole, ne mogu da prepoznaju svoje emocije, ne znaju da upravljaju svojim stresom, ne znaju da identifikuju problem koji imaju, ne znaju da se odupru neprimerenim socijalnim pritiscima, ne mogu da prihvate različitost druge dece, ne mogu da  procene dobro emocionalnu reakciju drugih , ne mogu da predvide reakciju svog druga-rice.... onda ih KAŽNjAVAMO!  A treba  DA IH UČIMO!

       Ovo, za svakog od nas, treba da bude početna tačka u vaspitnom radu. Analizirajući vaspitni problem, svakako i nužno ćete doći do toga da shvatite da je problem u socijalno emocionalnim sposobnostima deteta. U tome će nam pomoći odlična lista SEU kompetencija učenika, sa jasno definisanim veštinama koje ih određuju.  Ova lista je neizostavan instrument za rad školskog psihologa, pedagoga, odeljenskog starešine, nastavnika...Socio-emocionalno učenje uključuje:

1. Svest o sebi/samosvest (sposobnost jasnog prepoznavanja sopstvenih osećanja i misli i razumevanje njihovog uticaja na ponašanje;
2. Samoregulacija (sposobnost uspešnog regulisanja sopstvenih emocija , mišljenja i ponašanja u različitim situacijama;
3. Svest o drugima (sposobnost stavljanja u poziciju druge osobe i razumevanje pozicija drugih , uključujući i one koji imaju različito poreklo i kulturu);
4. Veštine uspostavljanja odnosa (sposobnost uspostavljanja i održavanja zdravih i uspešnih odnosa sa različitim pojedincima i grupama)
5. Odgovorno donošenje odluka (sposobnost osobe da napravi konstruktivne izbore kada je u pitanju sopstveno ponašanje, kao i u socijalnim interakcijama ; odluke koje su zasnovane na moralnim standardima  i društvenim normama, vodeći računa o sopstvenoj bezbednosti i bezbednosti drugih). 

        Z svaku od ovih 5 kompetencija jasno su definisane veštine koje je određuju. 

       Zajednički analizirajući dotadašnje ponašanje deteta i ovladanost između ostalog i ovim veštinama, vrlo brzo možemo doći do zaključaka koje od ovih veština, i u kojoj meri dete poseduje a na kojim treba raditi i razvijati ih u većoj ili manjoj meri. 

       U situacijama nasilja, kada donosimo individualni plan zaštite za konkretno dete, ova lista SEU kompetencija i lista veština koja pokazuje u kojoj meri je kompetencija razvijena, mogu nam biti od izuzetne pomoći. Čak se ponekad ispostavi da kao dugoročni cilj ispliva razvoj neke od SEU kompetencija. U ovim situacijama je najvažnije da zajednički rade OS, stručni saradnik, eventualno neko od nastavnika i roditelj . Roditelj je ovde višestruko značajan.  Kao izvor informacija o detetu i njegovom ponašanju kod kuće, ali sa druge strane i kao saradnik koji će prihvatiti određene sugestije i korekcije detetovog ponašanja van škole. Jasno je da je ovde učenje po modelu jedno od najdominantnijih, tako da nam je veoma značajno da roditelja pridobijemo,  i zajednički radimo na socijalno emocionalnom sazrevanju učenika i korigovanju njegovog ponašanja. A posebna je dobit kada roditelj prihvati "nesavršenost" i "krivicu"  svog deteta i shvati da će dete učeći socijalno emocionalne veštine biti mnogo srećnije, zadovoljnije, uspešnije. Vrlo često se dogodi da roditelj to doživi kao svoj lični neuspeh, oseti se frustrirano i odbije pravu saradnju sa školom. To ne smemo dozvoliti. Ova lista SEU kompetencija je vrlo jednostavna, jasnim jezikom pisana, veštine su vrlo lepo definisane, tako da ni za nekoga ko se ne bavi neposredno nekim od  školskih poslova, vrlo lako je objašnjivo. Ukoliko roditelj prihvati saradnju na pravi način i shvati značaj razvijanja veština koje detetu mogu pomoći u raznim životnim situacijama, dakle ne samo u školi,  na pravom smo putu.  I  u radu sa nastavnicima ova lista je od višestruke pomoći. Npr. ako govorimo o razvoju samokontrole kod deteta ( koja je vrlo često razlog mnogih nasilnih situacija u školi) znamo da  do uzrasta od 10 god. deca prvo ovladaju kontrolom nad telom i pokretima, a potom postepeno nad osećajima i ponašanjem. Već u ranoj adolescenciji deca su sposobna da kontrolišu većinu svojih postupaka.  Ovo je upravo period kada u školi možemo intenzivno raditi na razvoju  samokontrole deteta, koja će im pomoći u mnogim životnim situacijama. Vrlo je važno da deca uoče zbog čega gube kontrolu, kada su ljuti, besni..Tada nastavnici svojim pravovremenim  reagovanjem mogu da upute pohvalu, pruže potkrepljenje za poželjno ponašanje, usmere dete u daljem ponašanju , prate i koriguju ga. Pored toga ogroman je potencijal svakog predmeta u razvijanju ovih veština, takođe organizovanje rada u grupi, timskog rada, rada na projektima...

               Da nastavimo sa izradom operativnog plana zaštite ( ili bilo kog indivdualnog plana pojačanog vaspitnog rada sa učenikom)... Preostaje nam samo da definišimo kratkoročne ciljeve i  pronađemo načine  na koje se to najbolje i najefektnije oni mogu ostvariti : savetodavni razgovori sa učenicima, roditeljima, nastavnicima, različite radionice (moje snage, ko sam ja?, kako da poboljšam sliku o sebi...) , analiza ponašanja deteta u određenim situacijama, razne igre (oslobađanja od napetosti, posticanje međusobnog poverenja i saradnje),  i još mnoštvo aktivnosti koje su nam na raspolaganju za rad sa detetom. 

              Milica Tošev-Radev i  Dr Ana Pešikan u svom radu i analizi  značaja socijalno emocionalnog učenja u školi "Komadić koji nedostaje" u procesu obrazovanja: socijalno emocionalno učenje ,  jasno nam dokazuju koliko školski programi socijalno-emocionalnog učenja podstiču brojne pozitivne ishode kako u poboljšljnju školskog postignuća i uspeha tako i značajnom smanjenju problematičnog ponašanja kod učenika. I one svoj rad završavaju rečima Elajasa (2001) "Škola treba da pripremi učenike za test života, a ne za život testova". 

Autor teksta je Gordana Marković-Sakić školski psiholog-pedagog iz OŠ "Anta Bogićević" u Loznici i savetnik, spoljni saradnik za zaštitu od nasilja.

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.