Saveti za nastavnike - smernice za rad sa detetom sa smetnjama u razvoju

Suzana Miković, master defektolog i porodični terapeut objasnila je značaj i ulogu nastavnika, ali i celokupnog školskog sistema u razvoju dece sa smetnjama u razvoju pomoću kojih bi najlakše stekli odnos poverenja, prijateljstva, podrške, ali i pomoći ukoliko prepoznaju da dete sa smetnjama u razvoju doživljava neki vid vršnjačkog nasilja.

- Za svako dete sa smetnjama u razvoju tokom školovanja je neophodna timska procena i planiranje podrške a koja se odnosi na obrazovni plan i program, korektivne psihomotorne i govorne vežbe kao i psiho-socijalna podrška i detetu i porodici - objašnjava defektolog i porodični terapeut i dodaje:

- Informacije koje nastavnici zapažaju u svakodnevnom radu sa decom i razmenjuju međusobno, sa roditeljima i članovima tima, ali i obrnuto, su od neprocenjivog značaja za podsticanje saznajnog i socioemocionalnog razvoja i mogu biti okosnica podrške koja će detetu biti podsticaj i stimulacija da ostvari svoje potencijale.

Pored specifičnih koje se odnose na određeno dete, smernice koje mogu biti korisne nastavnicima u radu sa decom sa smetnjama u razvoju su:

• Detetu se obraćati jasno, direktno i rečima koje dete razume
• Ukoliko dete nije razumelo potrebno je ponoviti. Treba imati u vidu da je najbolji vid učenja kroz iskustvo i dati detetu mogućnost da ponavlja i vežba.
• Davati slikovite i konkretne primere. Potrebno je davati praktične primere, pokazati detetu kako ukoliko su manipulativne aktivnosti u pitanju, vežbati zajedno sa detetom sve dok mu je potrebna podrška da usavrši aktivnost.
• Ukoliko ne može da isprati nalog zadatak je potrebno raščlaniti na više delova
• Ispoštovati rutinu i predvidljivost u okviru koje dete funkcioniše, svaku promenu najaviti detetu kroz dogovor i dijalog
• Uvek postavljati realne i dostižne ciljeve, ali i razmišljati o višim nivoima koje bi dete moglo da dostigne u narednoj fazi
• Razvijanje toplog odnosa sa detetom koji je bogat poverenjem i pruža detetu osećaj sigurnosti
• Inicirati komunikaciju i izbegavati postavljanje pitanja samo po principu da-ne, već podstaći dete da bude aktivnije i da izražava svoje mišljenje
• Podsticati govor i izražavanje potpunim rečenicama
• Pružiti detetu mogućnost da prati svoj tempo i dati mu vremena da savlada, razume i izvrši određenu aktivnost ili zadatak
• Naoružati se strpljenjem, jer se navike teško stiču a vrlo lako mogu da se izgube ukoliko se ne ponavljaju
• Biti dosledan u postavljanju pravila i vaspitnih zahteva
• Biti uporan i istrajan u radu. Vrlo je važno da nastavnik ne odustaje jer to utiče na motivaciju deteta dok je preporučljivo menjanje i prilagođavanje tempa rada
• Oslanjati se na jake strane i aktivnosti koje dete voli. Ukoliko je dete nezainteresovano ponuditi mu izbor i pokrenuti volju kroz inicijativu da zajedno obavljaju aktivnost
• Pratiti neverbalnu komunikaciju deteta, socijalne interakcije, atmosferu tokom grupnih aktivnosti i tokom slobodnog vremena
• Osmisliti aktivnosti koje okupiraju detetovu pažnju, sa dovoljnom dozom izazova ali i razonode
• Na neprihvatljivo ponašanje reagovati uvek i dosledno, smirenim tonom i jasnim i preciznim rečima objašnjavati razloge i posledice zašto nešto nije dozvoljeno
• Dati detetu priliku da greši i podsticati usavršavanje veštine
• Obezbediti detetu i mirnije aktivnosti tokom dana ukoliko je potrebno
• Uvek pohvaliti detetov trud i uspeh
• Uključiti dete u sve aktivnosti sa vršnjacima i u skladu sa njegovim mogućnostima pronaći način da ono aktivno učestvuje i da svoj doprinos
• Ukoliko nastavnik oseća bilo koju teškoću u radu, važno je da potraži dodatnu podršku jer je to sasvim prirodno i profesionalno i u najboljem interesu deteta

Ukoliko vi ili neko iz vaše okoline trpi vršnjačko nasilje to možete da prijavite OVDE.